Када се дете родило, супружници су рекли свима да је на свет дошло мртво. Организовали су и даћу, али је мајци породиље отпочетка нешто било сумњиво. Почела је да истражује и дошла до шокантног открића: Беба је рођена жива и здрава, а родитељи су је дали на усвајање! Разлог је био тај што зет није био отац девојчице!
Шокирана бака пронашла је дете, затражила и добила старатељство и тако извукла унуку из дома. Али како у Хрватској закон забрањује усвајање крвних сродника у равној лози, бака страхује да ће у једном тренутку неко да дође и да је усвоји.
“Како умрла, зашто умрла? Знам да је читав ток трудноће био у реду?”
-Ћерка се породила пре времена, у осмом месецу. Позвала ме је други дан из болнице, рекла да се породила и да је добро, али да је беба умрла. Била сам у шоку. Како умрла, зашто умрла? Знам да је читав ток трудноће био у реду? Одлучила сам да одем у пордилиште, како бих видела њу, али и да се информишем шта се догодило – казала је Марија, бака и старатељка детета.
Иако јој је кћи рекла да не може да јој дође, Марију то није зауставило, већ је отишла у породилиште.
Били су шокирани када сам дошла. Она је одмах почела да плаче. Нисмо пуно причали о порођају јер је она још била у шоку, слаба, био је царски рез. Остала сам само пола сата и рекла да нећу више да сметам и да ћу доћи сутра – испричала је бака. – Зет је одлучио да ме испрати. Ја сам рекла да не мора, да су врата на струју и да ће морати поновно да звоним, али он је инсистирао. И причекао је, видела сам у ретровизору да стоји испред болнице све док нисам отишла. Сада ми је јасно да ме је пратио да не би срела некога од особља и питала што се догодило с бебом.
Како пише РТЛ, сутрадан ју је ћерка убедила да не долази јер ће следећег дана доћи кући и да ће је посетити при повратку. Тако је и било. Још у шоку због смрти дуго чекане прве унуке, Марија, иначе медицински раник, затражила је болничку документацију како би дознала узрок смрти.
– Имали су неки чудан изговор да нису добили све папире јер није било примаријуса који ју је породио. Ја питам а где је отпусна иста,не можеш изаћи из болнице без ње. Рекли су да иду на контролу и тада ће добити све папире – каже бака.
„Шта је с телом?“
Марији је од тог тренутка прича о смрти детета постајала све невероватнија. Присетила се како ју је зет отпратио погледом с паркинга, како није разговарала с особљем поликлинике, како јој је ћерка напустила болницу без документације… С нестрпљењем је чекала суботу, када ће коначно да види болничку документацију.
– Они су имали неке папире, отпусну листу у којој је писало да је рођено мртво женско дете, с чврсто омотаном пупчаном врпцом око врата. АПГАР 0 од 10, дијагноза је била масно истакнута. Ја сам питала зета где је налаз обдукције и хоћемо ли сахранити дете, да ћу се ја побринути за то. Да будемо ми, само најужи род, да имамо где да упалимо свећу. Зет је рекао је да ће то добити поштом. На питање шта је с телом он је казао да ће то поликлиника да реши, да ће тело да се кремира и сахрани у заједничку гробницу. Била сам у шоку – каже бака.
Породица и пријатељи почели су да долазе, палиле су се свеће за мртву бебу.
– Све ми је било чудно. Почела сам да истражујем, назвала сам неке људе, колегинице са факултета. Дошла сам до поликлинике и рекла да сам имала увид у такво и такво отпусно писмо. Они су били шокирани јер код њих никада није било мртворођене бебе. Сваки дан сам ишла све даље и даље. Сазнала сам да је беба жива, да се налази у социјалној установи – прича бака.
Марији су се коцкице саме сложиле.
– Ћерка ми од првог тренутка рекла да је трудна. Никаквих компликација у трудноћи није било. У једном тренутку ми се поверила да то није дете њеног мужа и да ће се највероватније вратити кући. То је и урадила у априлу. Била је овде једно два месеца и онда је одлучила да му се врати – сећа се бака.
Између супруга и детета изабрала је – њега
Ћерки која је у тридесетим годинама то је било прво дете. Са супругом је везу почела још у средњој школи. По свему судећи била је присиљена да бираизмеђу супруга и детета. Изабрала је супруга.
– Мени је то било страшно. Волим је без обзира шта је урадила, али ми је незамисливо да је оставила то мало створење негде, да читав живот проведе по установама, или да буде усвојено, а ја сам здрава, нормална бака која може да брине и њему бринути – коментарише Марија.
Ппрема писању РТЛ, позвала је ћерку и зета и суочила их са својим сазнањима. Био је то мучан разговор, а зету је било најважније да се права истина не сазна. Бринуло га је како сада свима рећи да су лагали и да му је супруга затруднела са другим.
– Видела сам да са њима не могу имати никакав контакт. Да морам да ангажујем неке службе, неке институције. Зет ми је на тераси рекао „да има цев и у цеви два метка“. Питала сам га шта то значи? Да ли прети да ће да убије мене, или себе и своју жену? Рекао ми је да то није претња, већ упозорење – прича бака.
Марија је тог тренутка знала да мора да пронађе доброг адвоката и да крене у битку за унуку. После три месеца добила је правоснажно решење о старатељству. Али то нажалост не значи и срећан крај. Према хрватском Породичном закону бака не може да буде усвојитељ. А како су њена ћерка и зет дали дозволу за усвајање девојчице, Марија страхује да ће јој у неком тренутку узети дете. Олакшавајућа је околност што је покренут поступак за оспоравање очинства оца уписаног у матичне књиге рођених и поступак утврђивања очинства како би се утврдио ко је биолошки отац. Самим тим би и пристанак родитеља који су дали девојчицу на усвајање био неважећи.
Извор: Курир.рс/РТЛ
