Свет

ЛАЗАНСКИ РАЗОТКРИО: Овај човек је могао да спречи распад СФРЈ

loading...

Због чега Русија 1991. године није могла да подржи војни пуч у СФРЈ, и како је генерал Вељко Кадијевић у последњем тренутку спасен од изручења Хрватској? Поводом смрти последњег совјетског маршала Дмитрија Јазова, Спутњик објављује ексклузивни разговор са амбасадором Србије у Москви Мирославом Лазанским, који је Јазова интервјуисао 1988. године.

„Маршал Јазов је био јако добар стратег, под њим су извршене одређене реформе тадашње совјетске армије. Није било лако време – у то време је Горбачов био на власти у Кремљу, тражиле су се реформе које су заправо смањивале војну моћ Совјетског Савеза. Јазов је тражио дисциплину и ред, био је поборник враћања совјетске армије из Авганистана. Додуше, док је он био министар одбране совјетска армија се и вратила из Авганистана. Када сам имао интервју с њим, у децембру 1988. године, пренео сам му личну поруку тадашњег министра одбране Југославије генерала-армије Вељка Кадијевића. После тога, 1991. године, маршал Јазов је био у групи која је организовала пуч против тадашњег генералног секретара Михаила Горбачова и по речима генерала Ивашова, никад се није одрекао те своје одлуке о пучу и сматрао је да је то требало урадити, али да није урађено на прави начин“, прича Лазански.

20. августа 1991. године браниоци Белог дома дижу барикаде да би спречили заузимање зграде демократског Врховног совјета СССР по наредби учесника Августовског пуча, који су покушали државни преврат у СССР.
Доласком Бориса Јељцина на власт маршал Јазов је остао и без пензије и био је ухапшен због улоге у пучу, да би касније био враћен на место генералног инспектора Оружаних снага Руске Федерације, подсећа амбасадор Лазански.

Он наводи и да је у паузи мартовских седница Врховне команде у подземном објекту „Караш” у Топчидеру, генерал-армије Кадијевић отпутовао у тајну посету маршалу Јазову у Москву ради виђења совјетског погледа на догађаје у Југославији и директно га питао да ли Москва може да подржи евентуални војни удар у СФРЈ.

Јазов није могао да пружи потврдан одговор јер је и СССР у то време био у превирању и пред распадом.

„Касније је Кадијевић искористио то пријатељство са маршалом Јазовом да би добио статус политичког емигранта и отишао у Москву да живи, где је и умро“, додаје Лазански.

Присећајући се интервјуа из 1988, Лазански истиче да је маршал износио занимљиве ставове у односу на Запад и да се, пре свега, видело његово „велико незадовољство због уговора о редукцији ракета средњег и кратког домета, потписаног у Вашингтону“.

„Он је био против тог споразума, сматрајући да он лишава Совјетски Савез ударне моћи кад су у питању ракете кратког и средњег домета. Уосталом, после толико година видимо да су Американци изашли из тог споразума, а онда на крају и Руси. Тај Споразум је практично поништен, а маршал Јазов је био далековид у том смислу што је још тада сматрао да тај Споразум за Совјетски савез није добро решење, док је Горбачов у жељи да шармира Запад и на неки начин заустави трку у наоружању и да приближи што више Москву Вашингтону пристао на оне услове који су Американци тад наметали, с чиме се војна елита СССР није слагала. Пошто је партија у СССР имала одлучујућу реч то се потписало и Совјетски Савез је уклонио са европског дела територије све своје пројектиле средњег домета СС-20, који су за Американце тад били спорни“, каже Лазански.

Коментаришући вест о смрти чувеног маршала, амбасадор изражава жаљење и што због његове болести није успео да се поново сретне са њим, иако је тражио сусрет.

 

Извор: sputniknews.com

Loading...
loading...
loading...