Регион

ПОТРЕС У РЕГИОНУ! Ако се вирус ускоро не смири Хрватска је готова! ПРЕТИ ИМ СЛОМ!

Хрватска зависност од туризма у свим се досадашњим сценаријима живота са пандемијом и у првим раздобљима након ње показала као значајан проблем.

Уз још једно одлагање попуштања противепидемијских мера и након инспекцијског напада на ресторане отворио се сет питања на која је готово немогуће одговорити једноставним да или не. На пример, може ли хрватска економија и након јуна остати у фази хибернације, животно зависна од државне „инфузије“? Какви су изгледи да из европске благајне добијемо колико-толико издашну финансијску помоћ за одржавање економског живота и спречавање тежега колапса?

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Па онда екстремно важно – колико ће се Хрватска морати задужити да би барем до краја године задржала минималну економску виталност? И колики терет додатног дуга може поднети? Колико би се, останемо ли закључани, могла повећати незапосленост која већ данас пробија прогнозе најтврђих песимиста? Колико би се у ситуацији хроничне коронакризе реално смањиле плате, свима, не само у јавном или приватном сектору економије? Шта ће у том случају бити са потрошњом као перманентно главним замајцем хрватског БДП-а? Колико ће Хрватска у том раздобљу изгубити већ самим тим што још није чланица еврозоне и што је због тога искључена из главне матице европске финансијске помоћи?

Одговори у значајној мери зависе од оног дела понашања вируса на који не можемо утицати контролисаним противмерама. Епидемиолози кажу како није немогуће да се вирус повуче, као што није немогуће да се након могуће летне паузе, за коју још не знамо хоће ли је бити, врати у једнаком или мутираном облику, јачи или слабији. Можемо ли преживјети продужену хибернацију?

Све зависи о томе шта значи „продужена“. Засад знамо да ће се за почетна три месеца блокаде држава морати задужити око 75 милијарди куна. Борис Вујчић, гувернер Хрватске народне банке, недавно је рекао да новца на домаћем и иностраном тржишту има и да су у овом тренутку услови задуживања још повољни. Колико дуго ће бити? То, између осталог, зависи и од тога колико ће дуго свет бити блокиран.

Опрезни Здравко Марић, министар финансија, уочи преговора са синдикатима (треба ли или не смањити плате у јавном и државном сектору) позвао је прошле недеље све актере на разуман приступ у озбиљној ситуацији. „Нама месечно за функционисање државе треба између 13 и 15 милијарди куна. Плате у том целом износу су негде око 2,5 милијарде куна и нису једина ставка. Ту су пензије, али и здравствени систем и социјала, треба сагледати све ствари и мере које смо увели за економију“, рекао је. Као и Вујчић, он мисли да Хрватска може издржати ово стање, али уз опаску како ће „бити тешко ова три месеца, а ствари би даље могле бити још теже и комплексније“. У преводу, не попустимо ли мере блокаде ускоро, живот на државној инфузији биће изузетно тежак.

Бранко Милановић, професор на Градском Универзитету у Њујорку, чији је рад великим делом фокусиран на неједнакости у расподели прихода, је у свом недавном чланку за амерички знанствено-политички магазин Фореигн Аффаирс упозорио на могућност да пандемија изазвана коронавирусом, потраје ли, доведе до урушавања друштва на које смо се навикли.

„Чак и један мали, наоко неважан детаљ, да сватко ко улази у неку земљу уз пасош и визу мора показати и уверење да није заражен, представљао би значајан одмак од наше данашње перцепције глобализованог света у коме смо се навикли видети милионе људи у слободном покрету“, пише Милановић. Управо тај детаљ – потврда о негативном тесту на коронавирус – спомињао се недавно при првој најави могућег летњег отварања границе чешким туристима за долазак у Хрватску.

Хрватска зависност од туризма у свим се досадашњим сценаријима живота са пандемијом и у првим раздобљима након ње показала као значајан проблем. Недавне статистике Еуростата показале су да у ЕУ по уделу запослених у туризму у односу на укупну запосленост очекивано предњачи Грчка, где у делатностима уско везаним узтуризам ради више од четвртине запослених, као и Кипар са петином запослених. У врху су још Ирска са 14 посто, али ту је реч о друкчијој врсти туризма од „купалишног“. Близу том несрећном врху су још по структури економије иначе врло различите Хрватска и Аустрија (13 посто у укупном броју запослених) те коронавирусом највише похарана Италија (11 посто).

Хрватски проблем је удео туризма у БДП-у, који прелази двадесет посто, а онда и структура самог туризма у којој гости из иностранства суделују са 86 посто укупне потрошње. У сценарију умереног омекшавања мера, па и са најављеним подстицајним мерама за (петодневни) долазак домаћих гостију на обалу, губитак туристичке индустрије биће значајан. Сваки лошији сценарио, а Међународни монетарни фонд представио је прошле недеље могућа три, на обалу доноси потпуно замрзавање туризма као најјачег сектора економије. Уз већ замрзнути, извозу оријентисан АД Пластик, јер аутоиндустрија је успавана, и колапс извоза пољопривредних производа, стижемо врло близу краху система.

Извор: Еспресо.рс/Јутарњи Лист