Проценат позитивних у односу на број тестираних из дана у дан све је нижи и сада је око седам одсто. Током наредних недеља очекујемо даљи пад. Ово у интервјуу за „Блиц“ каже епидемиолог Предраг Кон и истиче да се према подацима који се прате из дана у дан, епидемиолошка ситуација у вези са Цовид-19 побољшава.
Ово у интервјуу за „Блиц“ каже епидемиолог Предраг Кон и истиче да се према подацима који се прате из дана у дан, епидемиолошка ситуација у вези са Ковид-19 побољшава. Ипак, како каже, мораћемо да се придржавамо прописаних мера да се епидемија не би вратила. Мере у борби против короне су ублажене.
Људи се враћају на посао, почеле су да раде занатске радње, продавнице, пијаце, ускоро ће и салони, ресторани и тржни центри. Не мислите да је можда рано?
– Као што је строге мере било потребно увести што раније, како би деловале превентивно и правовремено, исто је и приликом релаксације мера и уласка у редован живот потребно подстаћи нашу свест о томе. Нужно је покренути економију, рад, али и комплетан капацитет здравственог система за сва “нон цовид” стања, и то што пре. То међутим, не подразумева прерано искључивање мера обавезног дистанцирања, али подразумева постепено укидање мера забране кретања и прелазак на ниво јасних и снажних препорука. Истовремено је битно да је успостављена способност брзог реаговања здравственог система у случају погоршања епидемиолошке ситуације и да су створени капацитети за то.
Светска здравствена организација поручује да је пребрзо попуштање мера опасно и да је најгоре тек пред нама. Шта ви мислите о томе?
– СЗО углавном говори о глобалној ситуацији која је прилично тешка јер вирус прелази на јужну хемисферу, где постоје здравствени системи који су недовољно развијени за брз и ефикасан одговор. Ми ћемо након нашег попуштања мера, које су биле оштре, имати више свести о свему јер смо имали ванредно стање и мере које су укључивале забране кретања. Искрено се надам да такве мере након што се једном скину неће више бити потребно уводити, али остаће мере које се примењују у проглашеној епидемији. То су и мере дистанцирања, забрана рада школа, вртића и других колектива, забране рада биоскопа, позоришта, боравка у затвореном простору висе од 50 људи и слично. Укидање тих мера ће се доносити у сваком новом пресеку ситуације и бити јасно саопштаване. Питање је и да ли ће Кризни штаб у овом формату бити и даље потребан. Проглашена епидемија у Србији највероватније ће трајати све док СЗО не одјави пандемију. Активност вируса у том периоду биће различита и о томе ће се редовно извештавати.
Да ли може да се догоди да се људи врате на посао, да продавнице, тржни центри прораде и да имамо експлозију новозаражених?
Не може уколико се прате препоруке дистанцирања и препоруке коришћења маски, које ће се мењати у зависности од ситуације. Уколико дође и до најмањег повећања броја оболелих, одмах ће се реаговати.
Хоћемо ли се онда вратити на старо и на оштрије мере?
Оштрије мере од ових које смо до сада имали не би требало да имамо, осим уколико не дође до новог таласа, али тек у позну јесен или зиму.
У Уједињеним Арапским Емиратима температуре су прилично високе, а дневно имају 200 новозаражених. Да ли је дефинитивно утврђено да вирус не уништавају високе температуре?
Не, то није дефинитивно утврђено, а мало је вероватно да је тачно, без обзира на број новозаражених у једној држави са таквим климатским условима.
Да ли је могуће да ћемо током целог лета имати вирус?
Није вероватно да ће се јављати у епидемијском облику, а спорадично је могуће.
Када можемо да очекујемо да потпуно нестане?
Не знамо.
Људи се полако враћају на посао, али неће имати ко да чува децу и опет се враћамо на почетак. Деца ће морати да остају код бака и дека. Када можемо очекивати отварање вртића да бисмо избегли ризик за најстарије о којем од почетка говорите?
Када почне враћање на посао, мораће да почну да раде и вртићи, али и редовни градски и други превоз на посао. Вртићи би требало у почетку да раде смањеним капацитетом, првенствено за оне родитеље који немају друго решење. У породицама које живе у заједничком домаћинству са бакама и декама могу бити на чувању код њих.
Када погледате иза себе, које мере бисте оценили као добре, а шта бисте другачије урадили?
Још је рано за освртање, епидемија још траје.
Произвели смо довољне количине хлорокина. Шта се показало? Да ли је он ефикасан само у раној фази када су симптоми најблажи или и касније?
Инфектолози и анестезиолози прате лечење и меродавни су за све одговоре у области лечења.
Пошто се поново повела прича о значају вакцина, а једна изјава Новака Ђоковића је изазвала буру, да ли можете у неколико реченица да нам кажете зашто тема вакцине и имунизације не сме да се доведе у питање?
По ставу научне медицине, такав став може да убије десетине, па и стотине хиљада људи.
Извор: Блиц.рс
