Србија

ПРОФЕСОР УПОЗОРИО! Свет остаје вез најважнијег ресурса у борби против короне: Нисмо спремни за оно што долази

Професор инфектологије са Медицинског факултета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, Радослав Катанић, изјавио је да свет није спреман на епидемије вируса

Зашто се бројке толико разликују од државе до државе, колики је утицај различитих здравствених система у борби против болести и број премунилих је питање које нам се намеће.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

„У западној Европи, Америци и у Британији систем породичне медицине уопште није лоше замишљен, и омогућава да лекари у свом региону, делу града, имају апсолутну контролу над болестима свих узрасних група. Међутим, тај систем се повезао са смањивањем броја лежећих постеља у болницама, форсирајући високо специјализоване гране медицине, што је једна од мана овог система.“

Професор Катанић истиче да услед великог пораста заражених од корона вируса они нису могли да одговоре адекватним капацитетима, односно да их хоспитализују на време.

„Још једна мана и битнија ствар оваквог здравственог система је та да нису могли ни да одговоре кадровски. Они су наиме, епидемиологију и инфектологију ставили у запећак.

Оно што је неопходно у оваквим ситуацијама, и у доба пандемије, које ће се свакако понављати јесу врхунски епидемиолози, и одмах након њих инфектолози, којих свуда по свету има све мање.

Годинама стручњаци упозоравају јавност да заразне болести нису савладане било вакцинама или антибиотицима, јављају се нове, а организовано друштво мора да има спремне капацитете и кадрове како би се изборили са сличним ситуацијама“, наводи професор.

„Предност овог система је што су направили високо специјализоване болнице и лабораторије, за неке друге гране медицине, а инфектологију потиснули у други план, што се показало као велика грешка. “

Мишљење професора Радослава Катанића је да наш здравствени систем донекле носи исту ману, али да је ситуација боља него у западним земљама.

НЕМАЧКА, ВЕЛИКИ БРОЈ ЗАРАЖЕНИХ И МАЛА СТОПА СМРТНОСТИ

„Немачка има велику стопу заражених, али изразито малу смртност, и то је због тога што су они сачували своје болничке капацитете. Све земље које су природним путем покушале да се одбране од епидемије, врло брзо су се вратиле на класичне противепидемијске мере.“

КОСОВО И МЕТОХИЈА

Насупрот Србије, на Косову и Метохији, први оболео случај десио се скоро три недеље касније.

Доводи се у питање да ли ће грађани КиМ тек сада доживети експанзију вируса и који су кључни разлози за нешто каснију епидемију.

„Основни разлог је одсуство великог броја студената, скоро 10.000. Градови на КиМ су скоро пусти без њих. “

Други и јако важан разлог је, како професор наводи, млађе становништво за разлику од свих региона у нашој земљи.

АТИПИЧНЕ МЕРЕ ПОНАШАЊА У СВЕТУ

Када је борба са епидемијом кренула, прва се издвојила Шведска по атипичном моделу понашања услед такве заразе. Њихова Влада сматрала је да строжије мере и потпуна изолација нису биле потребне, што је касније довело до потпуног фијаска и наглог пораста оболелих.

„Земље Скандинавије на челу са Шведском доживеле су типчан италијански сценарио. Они су увели најстрожије мере са закашњењем од скоро две, три недеље, када је број заражених већ био забрињавајућ.“

Најтеже питање професору Катанићу било је када ће Србија моћи да „одахне“ од корона вируса.

„Бројке у Србији се смањују и то улива оптимизам“

Извор: Информер.рс/Ало