Ова изјава је поново отворила расправу у Немачкој о присуству оружја и на њеној територији.
Америчка амбасадорка у Варшави изнела је контроверзан и опасан предлог да САД преместе своје нуклеарно оружје из Немачке у Пољску. Политички аналитичари, ал и многи други се надају да је у питању била само грешка амбасадорке која очигледно није упозната са питањима нуклеарног наоружања и држава НАТО. Међутим, ако је то одраз стварног размишљања америчке владе, онда је то ствар која треба све да нас брине.
Премештање нуклеарног оружја у Пољску би се показало веома проблематичним, наводи Стивен Пајфер са Института Брукингс, једног од најпознатијих америчких тинк-тенкова.
Ваздухопловне снаге САД чувају 20 нуклеарних гравитационих бомби Б61 у ваздухопловној бази Бихел у Немачкој (исте бомбе се налазе и на територијама четири друге чланице НАТО).
Бомбе су под америчким надзором, али би, уз одговарајуц́е овлашћење у сукобу, могле да се преносе немачким бомбардерима „торнадо“. Ово је део НАТО аранжмана познатих као „нуклеарна размена“.
Авиони типа „торнадо“ су, међутим, застарели, па немачко министарство одбране разматра куповину Ф-18 летелица како би немачке ваздухоплоовне снаге и даље биле способне да преносе нуклеарно наоружање.
Ово је поново отворило расправу у Немачкој о присуству америчког нуклеарног оружја на њеној територији, а лидер посланика Социјалдемократске партије (СПД) Ролф Муцених позвао је на њихово уклањање.
На то је 14. маја, реаговао амерички амбассадор у Немачкој Ричард Гренел који је у ауторском тексту изразио забринутост да ће се тако „угрозити солидарност која подржава НАТО-ово нуклеарно одврац́ање“ и позвао СПД да потврди посвец́еност Немачке нуклеарној размени. Следец́ег дана амбасадорка Мосбахер изненадила је све твитом који је сугерисао да би америчко нуклеарно оружје могло бити пресељено у Пољску и смештено на њеној територији.
Ово је заиста лоша идеја, а разлога има бар четири, наводи Пајфер у свом тексту.
Прво, премештање америчког нуклеарног оружја у Пољску било би скупо. Премештање би захтевало изградњу посебне инфраструктуре, попут подземних складишта-трезора „WС3“ и друге опреме да би се осигурала њихова безбедност. Та складишта се обично налазе у посебни ојачанимим хангарима. Иако то не би представљало нарочит проблем за буџет САД, америчке и НАТО војне снаге имају много хитније потребе да појачају одврац́ање и одбрану.
Друго, постављање бомби Б61 у Пољску учинило би их рањивијим на руски напад у кризи или сукобу. Русија је распоредила балистичке ракете Искандер-М у Калињинграду. Са дометом до 500 километара, ове ракете могу да погоде циљеве у готово целој Пољској у року од неколико минута и са врло мало упозорења.
Бихел би, супротно томе, имао више времена да буде упозорен на напад и летелице би одатле могле да одлете даље од домета руско противваздушног оружја.
Две главне пољске ваздухопловне базе – у којима се налазе пољски Ф-16 који ни у ком случају нису нуклеарно способни – налазе се унутар домета руских противавионских ракета распоређених у Калињинграду и њихових радара.
Трец́е, стављање нуклеарног оружја у Пољску било би изузетна провокација Русији. Ово није аргумент против провоцирања Русије уопште – имајуц́и у виду њено провокативно понашање, укључујуц́и војну изградњу, дрску реторику и употребу војне силе против Украјине.
– Међутим, постоји провокативно и „провокативо“. Стављање нуклеарног оружја САД толико близу Русији било би ово друго. Подсетимо се Кубанске ракетне кризе из 1962. године, када је Совјетски Савез поставио нуклеарно оружје на 90 миља (око 140 километара) од америчких обала. Председник Џон Ф. Кенеди увео је морнаричку блокаду, што је омогуц́ило време да се нагоди споразум са Москвом. На тај начин, међутим, одложио је са стране препоруку својих саветника за ваздушне нападе и потпуну инвазију на Кубу – рекао је Пајфер.
Америчко провоцирање Русије свакако не би донело ништа добро Европи.
И као четврти разлог зашто САД не смеју да преместе нуклеарно оружје у Пољску, он наводи да би то изазвало поделе унутра самог НАТО.
Фото: Pixabay.com
Извор: Блиц.рс/ Srbijadanas.com
