Србија

“ДЕСИЛО СЕ ОНО ШТО НИЈЕ СМЕЛО ДА СЕ ДЕСИ!” Епидемиолози Зоран Радовановић и Предраг Кон се сучелили на Фејсбуку

Пре неколико дана др Предраг Кон је у поруци на свом Фејсбук профилу резимирао све урађено у борби против корона вируса, индиректно се опростио од јавности, а у једном тренутку споменуо је и колегу, проф. Зорана Радовановића.

“Без ванредног стања и могућности директних набавки, на основу читавог мог радног искуства кроз овакве ситуације могли бисмо да “се сликамо”. Наћи ће се правници који ће објашњавати…и говорити супротно. Увек се нађу. Говорим о ономе што је живот показао. И онда и сада миљама сам био далеко од спровођења набавки, а и потпуно ми је било свеједно како се спроводе јер су то радили други у складу са законом и овлашћењима. Ту лежи највећа и суштинска заблуда мог пријатеља проф. Зорана Радовановића, која траје преко десет година”, написао је Кон.

Тим поводом се пар дана касније огласио и професор Радовановић и одговорио уваженом колеги.

“Десило се оно што није смело да се деси: јавно су се сучелила два епидемиолога. Колега Кон је у свој текст о непријатељима, геноциду и Менгелеу неопрезно уплео мене са мојим наводним заблудама. Целог јучерашњег дана звали су ме из булеварских медија да дам коментар и „признам“ да ли смо Пеца и ја још увек пријатељи. Одбио сам их све, са једним изузетком, али сам прихватио позив из листа Данас. Тако су нам се слике овог јутра нашле на насловној страни. Лично мислим да је стручни део Кризног штаба имао преча посла, пре свега да брани свој кредибилитет угрожен понављаним контрадикторним порукама, дезавуисањем донетих ставова одлукама власти, па накнадним одрицањем од својих ставова итд., али шта је – ту је”, написао је професор Радовановић на Фејсбуку.

У наставку он је пренео све што је рекао у интервјуу за лист “Данас”.

“Изненадило ме је јучерашње враћање колеге Кона на бајату и неактуелну дилему: ванредно стање или ванредна ситуација. Од др Кона и Кризног штаба јавност је јуче очекивала одговор на бар два кључна питања – како не могу да се сложе да ли су потребне маске и како правдају контроверзну одлуку о једностраном отварању граница. Но, позабавимо се покренутом темом.

1. Неспорна је тврдња др Кона да би без предузимања мера број жртава ковида 19 у Србији био много већи од званично евидентираних скоро 250. Исто запажање важи за цео свет. Ваља, међутим, уочити да смо прошли најгоре у региону: имали смо најригорозније мере, а највишу стопу оболевања. Та несразмера је утолико упадљивија што смо прибегавали врло рестриктивним критеријумима за тестирање, због чега су, бар првих седмица, многи болесници са типичном или скоро типичном сликом болести остајали нетестирани.

2. Србија је упорно игнорисала упозорења Свестске здравствене организације о потреби да се све земље чланице припреме за очекивану пандемију, па ју је дочекала неспремно, као и поплаву 2014. године и као што ће, бојим се, бити случај и у будућности. Зато нас је професорка Маркотић, директорка Клинике за заразне болести у Загребу, недавно означила као једини негативни пример у региону. Ова констатација иде на рачун државе, а истовремно представља признање Кризном штабу због услова под којима је радио.

3. Греши колега Кон кад помишља да смо „људи који појма немају у каквој ситуацији је започела пандемија“. На основу кревељења током оне срамне конференције за штампу 26. фебруара свима је јасно да је пандемија започела у атмосфери потпуне игноранције. Кону сам раније одао признање што се тада држао достојанствено, уз само један усиљени смешак. (Грешан сам што никада нисам похвалио професора Владимира Петровића, нашег највећег радно активног познаваоца епидемиологије заразних болести, који се и тада и касније тако успешно склањао да мало ко зна за његово чланство у Кризном штабу).

4. Запањен сам сазнањем да колега Кон верује како проглашење епидемије од већег епидемиолошког значаја (читај: ванредне ситуације) наводно допушта само давање препорука. Истина је да по чл. 52 закона који свим епидемиолозима мора да буде добро познат министар здравља може да нареди забрану окупљања, ограничење кретања, забрану или ограничење путовања, ванредну вакцинацију итд. Такође је овлашћен да нареди обавезно учешће правних лица, предузетника и грађана у сузбијању заразне болести. Разлика између ванредног стања (које се, иначе, проглашава када је у питању опстанак државе) и ванредне ситуације само је у томе што у првом случају на улице излази војска са дугим цевима и што могу да се одложе избори, док у другом случају о спровођењу забрана и других мера брине полиција.

5. Др Кон погрешно мисли и да нису могле „да се спроводе разне врсте неопходних набавки само са проглашењем епидемије“. Ванредна ситуација, као и ванредно стање, допушта директне набавке, без тендера и других ограничења. (Узгред, треба ли подсећати на „Крушик“ и сличне примере као доказ да код нас ни у редовним околностима сличне „формалности“ не морају да важе?)

6. Моја наводна заблуда од пре 10 година односи се на критику поступања током пандемије свињског грипа. Тада је тендером набављена спорна вакцина преко низа посредника, заступника и представника. Да је раније, а не само дан-два пре потписивања уговора, проглашена ванредна ситуација (шта се чекало до новембра?), до вакцине је могло да се дође директно, за много мање пара.

7. Слажем се да је тадашња директорка Фонда за здравствено осигурање невина чамила у затвору. Процес набавке вакцина иде на душу надлежног министра здравља.

8. Епидемија вариоле 1972. године успешно је сузбијена проглашењем ванредне ситуације (из посебних разлога изузетак је представљала територија КиМ). Мере забрана су биле оштре и спровођене су по закону који се од тада није битно мењао.

9. О довољности и примерености ванредне ситуације насталој претњи услед ковида 19 изјашњавали су се и лекари и правници. Стекао сам утисак да је, уз ретке изузетке, у том погледу постигнута општа сагласност. Ништа нас не спречава да разговор наставимо у стручним круговима, када све прође. То ће бити прилика да отворено размотримо и пропусте наговештене у оба наслова.

Кон: Мом највећем учитељу желим све најбоље и никада различита гледишта то неће пореметити”
Пре неколико сати, међу многобројним коментарима, осванула је и порука др Предрага Кона.

“Драги мој професоре, данас поподне ћу Вам припремити одговоре. Нема ништа што нема одговор. А заблуда постоји и односи се на чињенице да само са проглашењем епидемије не може да се директно врше набавке, и то је једино што никада нећемо да се сложимо. Живот и догађаји то показују. Тумачења разних ће увек бити. Што се тиче најгорих и најбољих у региону, то ћу оставити за детаљне анализе, искрено честитао сам Хрватској чак и јавно, али ће по методологији СЗО накнадно да се врши ревизија свих смртних исхода, а по броју и инциденцији Цовид19 , као и увек зависи од открића оболелих и тестирања. Но у сваком случају мом највећем учитељу желим УВЕК све најбоље и НИКАДА неће разна гледишта да то поремети”, поручио је др Предраг Кон.

Извор: Блиц

loading...
Loading...