Ако преживи високе температуре и УВ зраке, извесно је да ће се вирус појавити поново, вероватно на јесен.
Уколико се корона врати и најесен, имаћемо бољи старт – нешто стеченог колективног имунитета, али и много више знања о њој, па ће и епидемијски рок бити блажи, каже др Дарија Кисић Тепавчевић, српска епидемиолошкиња и чланица кризног штаба.
Током претходних месеци је одређени број особа дошао у контакт с вирусом, прележао болест, оздравио и стекао имунитет. Тај лични имунитет штити појединца, али и гради колективни имунитет који представља бедем за ширење инфекције у популацији. Претпоставља се да је ниво колективног имунитета од 60-70 посто потребан да спречи ширење САРС-ЦоВ-2. Извесно је да су све државе света сад значајно испод тог нивоа колективног имунитета, али све указује да се навикавамо на вирус.
– У Републици Србији у укупној структури лабораторијски потврђених случајева инфекције све је већи удео особа које имају благу клиничку слику, или чак немају никакве симптоме. Такође, све је мањи број инфицираних с најтежим обликом болести, и све је мање захтева за механичком вентилацијом. Епидемиолошка истраживања су показала да је у односу на почетак епидемије дошло до продужавања инкубацијског периода, што је такође један од индиректних показатеља мање активности вируса.
– Још увек нису рађена испитивања која директно показују да је дошло до одговарајућих мутација у геному вируса, које су директно утицале на смањење његове вируленције, али сви клинички и епидемиолошки индикатори указују на то – рекла је др Кисић Тепавчевић.
Како каже, сви су се надали да ће топло време утицати на нестанак вируса, као што се догодило с његовим претходником.
– Ипак САРС-ЦоВ-2 је досад показао да је отпорнији у спољњој средини него што се мислило, и да је потребна по њега неповољна комбинација температуре, влажности ваздуха и УВ индекса. Ипак, топло време значајно утиче на смањење могућности преношења капљичних инфекција јер вирус брже пада на тло, а и мање времена проводимо у затвореним просторима, где је ширење лакше. Но најважније је следеће – вирус може да опстане, и множи се, само у нашем организму. Ми смо, дакле, ти који морамо да му станемо на пут, и не дозволимо му да пронађе нову осетљиву особу која ће му омогућити услове за опстанак и даљње ширење.
Ако преживи високе температуре и УВ зраке, извесно је да ће се вирус појавити поново, вероватно на јесен.
– Међутим, у том случају почињемо са нешто стеченог колективног имунитета, и епидемијски ток би по правилу био блажи. Доста тога смо, сви заједно, научили о овом вирусу. Сад знамо како му стати на пут. На почетку је већина људи са сумњом гледала у препоруке физичке дистанце, ношења маски и прања руку. Питали су се да ли је могуће да у 21. веку не можемо понудити ништа “паметније”. Ипак, искуство је показало да ове превентивне мере спасавају животе – рекла је она.
На питање да ли не можемо ако само пролазимо поред зараженог, већ ако боравимо с њим барем десетак минута, она је казала да је о томе одговоре дала СЗО.
– То је и дефиниција блиског ризичног контакта коју је дала Светска здравствена организација – контакт без маске с потенцијалним резервоаром заразе на удаљености мањој од два метра, и на више од 15 минута. Видимо да то баш и није тако једноставно, али ако живимо или радимо с особом која у себи има вирус, пренос је итекако могућ уколико се не придржавамо мера превенције.
Извор: Srbijadanas.com/ 24sata
