Права криза настаје када на здравствену дође и економска. Угрожено је чак 265 милиона људи
Деловало је то доста нестварно: читав свет је стајао, улице су биле пусте, радили су само они који су морали, возила градског саобраћаја су била празна, а неки „невидљиви“ људи пунили су рафове препуних самоуслуга. Нестајали би, ту и тамо, понеки дефицитарни производи, попут тестенина или тоалетног папира, али су истог часа стизали нови пакети и попуњавали празан простор.
У рафовима са свежим воћем и поврћем домаћи произвођачи успевали су да на чудан начин, чак, надокнаде и недостатак увоза парадајза из Шпаније, банана из Гвајане, бораније из Кеније. Хоће ли то тако бити и на јесен? Да ли су неки други људи из сенке довољно орали и сејали током „коронарног“ пролећа и да ли ће Европа, после изласка из пандемије, бити нахрањена? И шта, ако уследи други талас? Сва ова питања траже одговор за излаз из досад несвакидашње ситуације у којој се свет нашао у савремено доба.
Први сигнал за опасност био је када је, почетком пандемије, упућен аларм због недостатка радне снаге у пољопривреди, изазван општом изолацијом. Европска комисија је због тога саопштила да сезонски радници могу слободно да путују у унутрашњим границама да би помогли у скупљању летине, и поред рестриктивних мера уведених због вируса. То важи и за раднике ван шенгенске зоне, а спас би у том смислу могао да стигне из Бугарске и Румуније. Крајем априла извршни орган европске власти је донео и низ препорука у том смислу.
И поред тога, земље ЕУ реагују различито. Француске власти су се декларативно томе прикључиле, али у пракси је то, изгледа, другачије. Пре неколико дана, са париског аеродрома враћене су две групе са више од 80 сезонаца из Бугарске и Летоније, после 48-сатног задржавања. Француска и даље дозвољава улазак на своју територију само онима који имају стални боравак у овој земљи. С друге стране, у Аустрији и Немачкој, Румунији и Бугарској увелико беру шпаргле и друго поврће. Када је реч о Француској, проблем је и то што се отварање не односи на сезонце из Туниса, Алжира и Марока, који обично представљају 10 одсто радне снаге у земљи у овом сектору.
Израчунато је да је због актуелне ситуације, у Француској у априлу на пољима изгубљено од 15 до 20 одсто рода. Французима тренутно недостаје 45.000 радника на пољу и на фармама, док ће се овај број дуплирати у месецима који долазе.
Иако су рафови у продавницама пуни, постале су још видљивије социјалне разлике. У предграђима Париза формирају се редови за бесплатне потрошачке корпе, а народне кухиње у целој земљи раде пуном паром. Неки студенти, који више нису могли да иду у затворене мензе, где су ниже цене, устајали су касније у току дана да би смањили један оброк. Многи се питају шта ће бити на јесен, када се на здравствену кризу надовеже и економска.
Истовремено, повећале су се и цене неких производа из увоза, као, рецимо, поморанџи или мандарина.
Хране, засада, ипак има довољно. А како време пролази, процењује се да ће највише страдати – најсиромашнији. За Европу, ако се испуне предвиђања, и нема толико зиме, колико за оне регионе где глад иначе прети, као што су Јемен, Авганистан или Судан. Хране би, генерално, требало да буде колико је потребно, али ће она бити још неправедније распоређена, због губитка посла, поремећеног ланца снабдевања и значајно смањене слободне трговине. И док једнима буде преливало, други ће, тако, гладовати.
Према недавном заједничком извештају Организације УН за храну и пољопривреду и Светског програма за храну, криза глади би могла у свету да захвати двоструко више људи него обично. Процењује се да би глађу због вируса корона до краја ове године могло тешко да буде погођено 265 милиона људи, што је повећање од 130 милиона у односу на прошлу годину.
Критичари кажу да продавнице нису могле да буду овако снабдевене током кризе да све није било добро и дуго планирано. Присећају се оно мало снега што је током два дана пало зимус око Париза, што је било довољно да рафови освану полупразни. Пандемија, боловања, страхови, одсуство превоза и све остало, током два месеца, сада ништа слично нису донели. Исто важи и за период после епидемије. Уколико буде хране, присталице теорије завере ће рећи да је све добро испланирано. Ако је не буде, критиковаће власт.
Извор: Новости/Информер
