Нико у Србији претходних недеља није изазвао толико контроверзи и подељених мишљења као доктор Бранимир Несторовић, члан Кризног штаба за борбу против корона вируса.
Његове дискутабилне изјаве већ данима су предмет полемике у Србији, а међу последњима је поновно неслагање са доктором Предрагом Коном.
Већина зна шта је Несторовићев позив и професија – он је педијатар у Универзитетској болници Тиршова, алерголог и пулмолог и редован професор Медицинског факултета. Већина зна и низ његових спорних реченица и уверења… Али приватни живот доктора Несторовића остао је непознаница за јавност, иако је он о њему отворено говорио.
Једном приликом је у великом интервјју испричао део свог приватног живота. Открио је да су мајка и бака имале велики утицај на његов живот, те да је медицину уписао захваљујући брату, а да је његова сфера интересовања у то доба била психологија.
У истом интервјуу Несторовић је рекао да су га као човека формирале животне трагедије.
– Нажалост, велике животне лекције увек су трагедије, ситуације у којима нешто губиш. Прво је то била смрт оца, хранитеља породице. Губитак оца и финансијске сигурности донео је, рецимо, прву лекцију младом човеку, а то је да се број оних који вас воле знатно редукује са погоршањем финансијске ситуације. Страшна је поука да у овом свету људи без новца имају мало пријатеља. Друга велика лекција је смрт мајке. То је на неки начин означило коначан раскид са детињством – остао сам без некога ко ме увек воли безусловно и предано. Губитак мајке за многе је изузетно тежак, јер једино мајка за сваки наш поступак може да нађе оправдање – рекао је,
Затим је причао о деци.
– Трећа ситуација је рођење моје ћерке, која је на овај свет дошла са срчаном маном за коју нико у том моменту није знао колико је озбиљна. Родила се у време најжешћих санкција и прилике су биле поприлично безнадежне: желиш да излечиш дете, али не знаш како и од чега. То је био изузетно стресан период, али се, на срећу, све завршило добро. Додатан притисак је настао када је установљено да мој син има један облик аутизма. Било је потребно много упорности, рада и снаге да се и том изазову пронађе срећан исход. Све те ситуације захтевају нов образац понашања, редефинисање приоритета – открио је Несторовић.
Извор: Информер/Lovesensa
