Епидемиолог Петровић открио је да ће вакцине бити најпотребније старијима од 50 година
-Сматрам да смо успешно одговорили на епидемијски талас и да можемо бити задовољни досадашњим резултатима. Кључни циљ, очување функционалности здравственог система, остварен је, али још увек је рано за коначне оцене јер ово је тек крај почетка и дуг је пут пред нама до краја ове епидемије – каже проф. др Владимир Петровић, епидемиолог и директор Института за јавно здравље Војводине и члан Кризног штаба за сузбијање Цовид-19.
Иако је први талас епидемије вируса корона у нашој земљи тренутно на заласку, проф. др Владимир Петровић подсећа да се стручни тим још увек придржава кључног епидемиолошког принципа „права мера, у право време, на правом месту“, као и да је управо такав приступ, уз грађане који су поштовали мере, допринео томе да ситуација буде задовољавајућа.
Да ли то значи да ништа не бисте мењали ни сада око мера заштите од короне и да су неоправдане критике да је било пропуста Кризног штаба?
– Морталитет у Србији је међу нижим у Европи и испод је светског просека. После више од два месеца епидемије, у Војводини број оболевања и умирања је међу најповољнијима у Европи, неки оцењују да је и најповољнији. Ако се посматрају ти показатељи, не бих ништа мењао и не бих ништа другачије урадио. Морам да за то захвалим свим грађанима на поштовању мера и сарадњи у овој борби. Полемике бих препустио другима који за то имају времена на располагању.
Полемике се воде и око тога да није било довољно заштитне опреме за здравствене радника на почетку епидемије. Да ли су оне оправдане?
– Цео здравствени систем у Војводини је почео са припремама почетком јануара, када је покрајински секретар наложио директорима здравствених установа да почну да набављају заштитну опрему. Да су добро обављене, сведочи мали број здравствених радника који се заразио и који је оболео са манифестном клиничком сликом. Мислим да ако је и било пропуста, они су били у појединачним случајевима. Оно што сам знао је спремност института и завода за јавно здравље у Војводини да смо били спремни за епидемију. Имали смо довољне количине личне заштитне опреме за првих месец дана, што је препоручени период у којем се цео здравствени систем мобилише и почиње да стиже нови довољно обучени кадар и друга средства за рад и квалитетну организацију рада. У наредном периоду радићемо на кадровском јачању капацитета епидемиолошке и лабораторијске службе.
Указује ли јачање ових служби да опасност од вируса и даље постоји иако је ванредно стање укинуто?
– Ванредно стање је правна категорија. Једино што се мења у односу према епидемији је то што више неће бити полицијског часа. Сада се окрећемо једном либералнијем приступу, односно више се ослањамо на личну свест и савест грађана. Опрез мора да постоји све док не постигнемо висок ниво колективног имунитета, било прокужавањем (преболевањем) или вакцинацијом.
Да ли је тај опрез кочница да се деца врате у школе иако се тврди да она нису ризична група?
– Још није донета коначна одлука да ли ће деца ићи у школу у овој школској години. Сигурно је да се то неће десити до 31. маја. У стручном делу Кризног штаба се још воде разговори да ли да се деца у јуну окупе у школе на две до три недеље. То има и својих предности и мана. Утврдили смо да је болест код деце и код млађих од 20 година праћена благом клиничком сликом и код здравих не захтева болничко лечење. Ризик постоји само код деце која болују од неких хроничних болести које су ризик без обзира на узраст. Пратићемо сазнања из других земаља пре доношења било какве одлуке, али коначну одлуку ће донети Министарство просвете након процене епидемиолога.
Да ли ће одлуке струке о мерама заштите током лета бити другачије и има ли основа уверење да их не треба даље примењивати не би ли се становништво заразило и стекло колективни имунитет?
– Потребни су одговори на бројна питања до којих можемо доћи не само епидемиолошким надзором већ и посебним епидемиолошким и клиничким истраживањима јер је вирус нов. Мере које треба да се примењују су исте, нефармацеутске, и ослањању се на социјално дистанцирање и изолацију оболелих и самоизолацију контаката. На такав начин треба да се постигне максимални колективни имунитет уз најмањи могући број смртних исхода закључно са септембром. У праву су и они који инсистирају на ограничавању контакта, посебно са групама у ризику, али и они који заговарају већи степен прокужавања код здраве популације млађе од 50 година. Ми се још увек придржавамо кључног епидемиолошког принципа „права мера, у право време, на правом месту“. Ако се мере добро спроведу током лета и дођемо до вишег нивоа колективног имунитета, имаћемо и мирнију јесен и зиму, јер вакцине неће бити ове јесени. У супротном, мораћемо поново да предлажемо тврде мере као у периоду ванредног стања да би се одржала функционалност здравственог система и сачували људски животи.
Ако вас разумем, опрез је и даље потребан иако се тврди да су лепо време и УВ зрачење добри савезници за заустављање инфекције?
– Регистровани број оболелих није толико значајан у оцени и процени тока епидемије. У структури оболелих према тежини клиничке слике код нас, током марта смо регистровали висок проценат оболелих са тежом клиничком сликом која је код старијих од 60, а посебно 70 година, захтевала механичку вентилацију. Међу њима је регистрован и највећи број смртних исхода. Како је време одмицало и спољна температура и индекс УВ зрачења растао, регистрован је већи проценат оболелих са благом клиничком сликом. Од почетка априла региструјемо заражене код којих је ПЦР тест позитиван а да немају никакве симптоме и знаке болести, односно асимптоматске случајеве. У првој недељи маја асимптоматски случајеви покривају око 20 одсто свих оболелих који су регистровани. То се може објаснити повећаном стопом тестирања или утицајем УВ зрачења. И током марта су контакти оболелих тестирани, али ми нисмо регистровали асимптоматски заражене међу њима, тако да нам остаје да сматрамо да је то утицај топлијег времена.
Ако је то тако, зашто је онда болест присутна и у земљама где су температуре високе?
– То је тачно, али је тамо и влажност ваздуха висока, а она погодује преживљавању вируса. Земље на јужној полулопти улазе у јесен и зиму и уколико искусе широку распрострањеност и висок интензитет активности вируса, односно масовне епидемије, могуће је да нам се вирус на јесен врати. Европа улази у период ниске влажности ваздуха и могуће је да и то утиче на оболевање као додатни заштитни фактор. Ипак, није очекивано да ће вирус нестати, иако то само по себи није у потпуности искључено. Пратићемо ситуацију и реаговати у зависности од нових сазнања.
А да ли пратите све гласније теорије да је вирус створен у лабораторијама и да зато не може сада да се заустави?
– О овоме у Србији стварно не треба полемисати и не бих губио време на то. То сазнање нам не доноси ништа у борби против вируса, а морамо примењивати исте мере као и до сада и надати се развоју одговарајућих терапија или вакцина.
Каква сазнања нам може пружити сероепидемиолошка студија о корони?
– Прокуженост, односно део популације који има антитела стечена заражавањем у Србији, још увек није познат. Претпостављамо да је број заражених вишеструко већи од регистрованих и да нису сви имали манифестну клиничку слику. Очекујем низак проценат заражених, сличан оном у Словенији, посебно када је у питању север земље, а мислим и да је већа прокуженост према јужним деловима Србије. Ова сазнања о нивоу колективног имунитета су кључна за планирање и спровођење мера у наредном периоду.
Вакцине најпотребније старијима од 50 година
Да ли се вируси такмиче са људима и ко ће на крају добити ову битку, односно какве су ваше прогнозе о проналаску вакцине или лека?
– Вируси се не такмиче са људима, већ их само користе за свој раст и развој, као и све друге животињске врсте. Терапије се убрзано развијају и свака ће наћи своје место. Што се вакцине тиче, јасно је сада да је најпотребнија старијима од 50 година. Биће неопходна и хроничним болесницима који болују од кардиоваскуларних болести, укључујући и повишен крвни притисак, те хроничним плућним болесницима, дијабетичарима, гојазнима и особама које болују од малигних неоплазми. Ове групе су у повећаном ризику од тежег облика болести и смртног исхода. Очекујем да ћемо до краја године или најкасније на пролеће имати развијену вакцину и већ сада се воде полемике како да се учини глобално доступном. Људи су живели пре короне, живеће и после, с њом или без ње. Потрајаће, али очекујем победу.
Извор: Srbijadanas.com/Блиц.рс
