Титов унук Јошка Броз тврди да му је деда, харизматични и контроверзни југословенски лидер, пре смрти рекао да је погрешио што је 1974. променом устава олабавио југославенски федерални систем.
У телефонском разговору за француску новинску агенцију АФП, 72-годишњи Јошка, који поносно носи име Јосип Броз, препричава речи свог деде.
Јошка тврди да му се пред крај живота Тито поверио и признао „грешку“ што је допустио устав из 1974.
Човек који је основао Југославију, наравно, није сведочио крвавом распаду земље, али је за живота схватио, тврди Јошка, да је тим уставом посејано семе раздора.
– Од једне државе, створили смо осам мањих (…) и све се размрвило, то је моја највећа грешка“ – препричава Јошка Титове речи – признање које моћан владар не би изрекао у јавности.
Са уставом из 1974. или без њега, многи сматрају да је Титова смрт била та која је огласила смртно звоно за земљу коју је подигао из пепела Другог светског рата, преноси „Јутарњи лист“.
Југославију, колаж народа и вера, на окупу је држала харизма њеног владара и његов репресивни апарат.
И док једни Тита хвале да је од Југославије направио једну од најпросперитетнијих комунистичких земаља, критичари истичу затварање политичких дисидената и репресивно сузбијање историјских размирица између разних етничких заједница које су се 90-их вратиле још снажније.
Јошка, један од шесторо унучади, имао је прилику да види и друго лице свог деде, којег су многи сматрали већим од живота. Иако је био државник познат по екстравагантним забавама и животном стилу бонвивана, Тито је волео и једноставне ствари, каже Јошка, син Жарка Броза.
Он је са сестром Златицом до својих тинејџерских дана живео са Титом на Дедињу.
– Био је врло опуштен у кругу породице, волео је да једе рибу и пилетину, два јела у којима није могао да ужива на званичним вечерама јер се једу прстима – сећа се Јошка.
Научио нас је да живимо од свог рада и да не користимо породично презиме, прича Јошка који је био полицајац и власник ресторана. Сада је члан мале неокуминистичке странке коју је сам основао и условни је титоиста.
Он је управо као полицајац помагао око логистике Титове велике сахране која је окупила бројне светске званичнике, што се сматра баштином лукаве дипломатије која је пресецала поделе Хладног рата.
Последњи пут је видео деду пред његов сам крај, у болничкој постељи у Љубљани.
– Отпутовао сам за Београд и када сам стигао чуо сам вести – рекао је Јошка за АФП.
Иако је Титова баштина и даље предмет расправа, Јошка је брани и тврди да је омогућио удобан живот људима у социјализму, иако је за то морао да диже кредите како би покрио трошкове.
– Имали смо праву државу, бесплатне школе и здравство, мир… Све оно од чега данас немамо ни десетину – тврди Јошка.
Ипак, београдски историчар Чедомир Антић наглашава да Титово политичко наслеђе није издржало тест времена.
Од три стуба титоизма, објашњава Антић, „братство“ између југославенских народа и економски модел радничког самоуправљања реликти су прошлости.
Трећи стуб – глобални покрет несврстаних, избледео је и изгубио на важности.
– Самоуправљање је пропало још док је Тито био жив, покрет несврстаних нема смисла јер је биполарни свет нестао, а братство је испарило у крвавим ратовима – оценио је Антић.
Извор: Блиц
