Свештеници Српске православне цркве, између осталог, баве се и истеривањем ђавола из људи, иако већина не жели да изводи овај тежак обред.
„То су страшни призори и духовно лице мора да буде веома јако. За време обреда онај у кога је ђаво ушао вришти, бацака се, говори на страним језицима и бори се“
Свештеник и сектолог Слађан Мијаљевић објашњава да многи свештеници то одбијају и да у Србији има премало егзорциста, али да су по томе на овим просторима најпознатији Острог, Пећка патријаршија и манастир Илиње у Шабачкој епархији.
„То су страшни призори и духовно лице мора да буде веома јако. За време обреда онај у кога је ђаво ушао вришти, бацака се, говори на страним језицима и бори се. Кад нечастиви изађе из особе, она се најчешће ничег не сећа“, прича Мијаљевић и присећа се како је изгледало истеривање ђавола из човека, после 12 година поседнутости.
Како је навео, “жртва ђавола” се после истеривања нечастивог из њега сећала само 5 месеци од свих тих 12 година.
„Већина оних у које уђе сотона су припадници неких секти“, истиче Мијаљевић.
Верски аналитичар Драшко Ђеновић сматра да егзорцизам није у великој мери заступљен у Србији и да СПЦ нема овлашћене и школоване егзорцисте.
„Егзорцизам је саставни део хришћанства, али колико је то заступљено код нас није познато, јер се о томе слабо јавно говори. Тај обичај је више заступљен код католика, а наш народ се више ослања на врачаре и магове“, напомиње Ђеновић и додаје да се раније причало да Срби из овакве нужде иду у Црну Гору код неког хоџе који истерује ђаволе из муслимана и православаца.
Извор: Београд.ин
