Током епидемије се показало да кад стану људи стаје и држава, стаје цела економија.
Скоро два месеца проведена у изолацији, уз полицијски час који је трајао и по три пуна дана, показала су да грађани могу да организују своје куповне навике мало другачије него иначе. Већина се током ванредног стања одлучивала да, у складу са препорукама, продавнице и супермаркете посећује ређе, али да том приликом обавља веће набавке и снабдева се за неколико дана унапред.
Нове околности покренуле су поново питање рада недељом, тачније да ли је неопходно да трговине буду отворене баш сваког дана.
Мишљења су и даље подељена
На пример, привредници из Бајине Баште покренули су иницијативу коју је усвојило и општинско веће да недеља за трговце прехрамбеном и мешовитом робом буде нерадни дан. Они наводе да се током ванредног стања дошло до закључка да је могуће задовољити све потребе грађана и у условима редукованог радног времена. Сличну идеју изнео је и зрењанински пословни круг – ЗРЕПОК, који се залаже за забрану рада недељом и за време државних празника у трговинској делатности.
Ранка Савић из Асоцијације независних синдиката Србије каже да су синдикати само обновили ранији захтев за забрану рада недељом, уз нови аргумент да је криза са короном показала оправданост њихове иницијативе.
– Морамо да заштитимо човека, јер појединац је битан, сваки грађанин, сваки запослени. Показало се и током ове епидемије да кад стану људи стаје и држава, стаје цела економија. Зато сада имамо додатни аргумент, а видимо и да се идеја све више шири јер нам се свакодневно јављају трговци са сличним захтевима – објашњава Савићева.
Она подсећа да у трговини већ постоји мањак радне снаге и зато тврди да нерадна недеља не би изазвала нове отказе, како оцењују аналитичари, па чак и Министарство трговине, које је раније износило процене да би пад промета у малопродајним објектима довео до отпуштања пет до осам одсто радника у трговини.
Ипак, професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић сматра да је врло вероватно да би један радни дан мање недељно могао да доведе до одређеног броја отказа у трговини, односно да послодавцима неће бити потребан исти број људи ако им радно време буде за седмину краће.
– Разумем синдикате и запослене и сигуран сам да је посебно тешко, рецимо, младим родитељима који можда немају слободне дане викендом или немају коме да оставе децу на чување, али нисам баш уверен да постоји толики мањак радне снаге међу трговцима. Више ми се чини да ту постоји, додуше као и многим другим делатностима, огромна флуктуација радне снаге, да се људи брзо смењују, многи прихватају посао продавца само док не нађу нешто повољније – оцењује професор Савић.
Савић тврди да је управо због тога приметна и разлика у односу на неко раније време, када су, према његовим речима, купце у продавницама дочекивали едуковани трговци са изузетним знањем о производима које продају, па су могли да препоруче и до детаља опишу своју робу, од земље за цвеће, преко текстилне галантерије, до техничких уређаја.
– Мислим да ће приликом одлуке о забрани рада недељом на крају ипак превагнути став послодаваца, али биће значајно и колико су купци спремни да промене новостечене навике, да на пример цело недељно поподне проведу у тржном центру, где могу и да шопингују и да ручају и да погледају филм – наводи саговорник.
Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије каже да су послодавци и раније били подељени у вези са овим питањем и није било јединственог става о томе да ли треба радити недељом.
– Ако се питамо да ли је изводљиво тако нешто – апсолутно је изводљиво, али чињеница је и да су људи навикли да викендом, на пример, иду у куповину или породично одлазе у тржне центре. Дакле, не би то биле промене само за продавце, већ и за купце – наглашава Атанацковић.
Атанацковић каже да ће се разговори о нерадној недељи свакако наставити, између осталог и на Социјално-економском савету, али додаје да не види превелику опасност од могућих отказа ако радна недеља буде краћа за један дан. Он истиче да су послодавци показали своју бригу за раднике и током протекла два месеца јер је, према његовим речима, у овом периоду било само око 2.000 незапослених више, иако многе фирме нису радиле, били су затворени и ресторани, кафићи, хотели…
Мађари одустали од нерадне недеље
Атанацковић подсећа да су искуства других земаља са увођењем нерадне недеље прилично различита, па су тако Мађари, на пример, увели ову рестрикцију, али су затим одустали од ње. Слично се догодило и са Хрватском, па су трговци после отприлике шест месеци поново отворили врата недељом.
Поред Црне Горе, где је нерадна недеља уведена у новембру прошле године, ни у Словенији радње не раде последњег дана у седмици и током празника.
Европска унија је препустила земљама чланицама да радно време продавница уреде на основу својих традиционалних, културних и верских потреба. Тако су врата трговина за потрошаче недељом затворена у девет држава, међу којима су Француска, Немачка, Аустрија и Пољска.
Министар рада Зоран Ђорђевић у више наврата је истицао да Устав и закон омогућавају рад недељом, а да је послодавац дужан да обезбеди радницима дане за одмор. Он тврди да би договор о томе како ће се радити требало да буде у интересу и послодаваца и радника, па би они међусобно требало да се договоре како да најефикасније организују посао.
Фото: Pixabay.com
Извор: Курир.рс/Блиц
