loading...
Здравље

СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ ЛЕКАРА ГРАЂАНИМА СРБИЈЕ! Обратите пажњу: Опасност вреба у свим шумама наше земље

Природно станиште крпеља су шуме и жбуње уз шуму, на отвореним травнатим површинама нема крпеља, као ни у градским парковима.

Доктор Иван Алексић, биолог Завода за биоциде и медицинску екологију рекао је да су се крпељи активирали током фебруара и марта.

До 48 сати нема опасности да крпељ пренесе бактерију која изазива лајмску болест и најбоље га је извадити у здравственој установи, истакао је Алексић.

Специфично је и ово пролеће због ванредног стања и ограничења кретања. Ипак, са доласком лепшег времена и попуштања мера, све је више људи у природи. Лекари и ветеринари ових дана упозоравају: чувајте се крпеља.

До сада смо их се плашили због убода, али је последњих година већина њих и заражена. Сам ујед опасан је због тога што крпељ може бити заражен лајмском болешћу, тачније бактеријом борелија, која напада срце, зглобове и централни нервни систем.

Доктор Иван Алексић из Завода за биоциде и медицинску екологију рекао је да су се крпељи активирали током фебруара и марта, јер је била блага зима.

– Али људи касније излазе на излетишта због вируса. Ми смо током априла извршили мониторинг на територији Београда, на више од 20 локација и утврдили да је становити број крпеља заражен борелијом – од 10 до 50 одсто, зависно од локације – рекао је Алексић.

Овде их има највише

Указује да седму годину имају пројекат за Министарство здравља којим истражују зараженост крпеља и обилазе и друге терене, не само у Београду.

Додао је да су се јуче вратили из Пожаревца, где су узели узорак.

– У Београду смо нашли на једном локалитету око 50 одсто заражених крпеља, у Лисичјем потоку, а на излетишту Типчидер 40 одсто, на Кошутњаку 30 одсто заражених и сваки пет крпељ на Ади је заражен – рекао је Алексић.

Где има крпеља

Природно станиште крпеља су шуме и жбуње уз шуму, на отвореним травнатим површинама нема крпеља, као ни у градским парковима, каже Алексић.

Каже да различито изгледа убодно место, чак до 48 сати нема опасности да крпељ пренесе бактерију која изазива Лајмску болест, најбоље га је извадити у здравственој установи.

У случају да је бактерија ушла у тело појављују се црвни печати који се шире концентрично и лекар ће преписати одговарајуће антибиотике.

Према његовим речима, могуће се компликације као и код других вирусних болести.

Говорећи о мерама заштита, указује да када боравимо у природи репаленти су одлична заштита а можемо и покривати главу, носити дугачке рукаве и извршити компактан преглад када се вратите са излетишта.

Не вадите сами крпеља

Биолог истиче да не треба сами да вадимо крпеља.

– Завод ће вршити испитивање за грађанство, донесете крпеља може бити и мртав и после пар сати добићете резултат – рекао је Алексић.

Не треба узимати антибиотике на своју руку, каже он.

Крпељ се качи на места која су мање приступачна прегледу, тражи мека места на кожи испод пазуха, на прегибу колена, иза ушију, на врату.

Исте мере важи и за кућне љубимце, каже биолог. Они су за сада најугроженији.

Алексић указује да за кућне љубимце постоји велики број препарата којима се штите – у питању су хемијски препарати у виду огрлица, или који се директно нанесу на кожу, а постоје и препарати који се кроз храну уносе и штите и од комараца, бува.

– Ових дана су актуелне осе, мање стршљени, матице оснивају колоније. И комарци ће почети да се појављују у већем броју, пратићемо распрострањеност комараца заражених вирусом Западног нила – закључио је Алексић.

Фото: Pixabay.com
Извор: Srbijadanas.com/РТС

loading...