Сунце или киша, врућина или хладноћа, увек су за време “криви” метеоролози. Зато су стручњаци који “брину о времену”, суочени са критикама последњих дана, по ко зна који пут покушали да објасне “зашто је временска прогноза некада тачна, а некада не”.
“Прогноза времена је у својој основи нумеричка. Од средине претходног века су развијани нумерички модели за прогнозу времена. Временом је развијено више прогностичких модела, којима се уз помоћ брзих рачунара решавају једначине које описују атмосферу. На тај начин нумерички модели рачунају будуће стање атмосфере. Дакле, први корак код прогнозе времена је уношење почетних података добијених из осматрања у модел, на основу којих модел рачуна будуће стање”, написали су стручњаци из Сербиан Метео.
Други корак је интерпретација добијених вредности из модела.
“Интерпретација прогнозе времена може бити субјективна и објективна, која користи различите статистичке методе. Код субјективне интерпретације коју користе наше прогностичке службе, прогностичар на основу излаза модела ради прогнозу и на основу искуства коригује и допуњава прогнозу времена и тако је припрема за саопштење јавности. Трећи корак је само саопштење прогнозе јавности. Треба водити рачуна да прогноза буде разумљива, да опис не буде преопширан и да се обухвате сви значајнији параметри, пре свега температуре и могућност падавина”.
Како истичу, “што се тиче тачности прогнозе времена, познато је да она опада са продужењем периода за који се издаје прогноза”.
“Процеси различитих временских и просторних размера имају различиту тежину код прогнозирања. Примера ради, кретање једног олујног облака се може прогнозирати за максимум пар сати унапред, док се процеси већих размера, као што су значајнији продори топлог и хладног ваздуха могу са великом тачношћу прогнозирати и до десет дана унапред. Тачност временске прогнозе зависи и од конкретне синоптичке ситуације. Код летњих стабилних дана већина параметара се може прогнозирати са великом тачношћу и до пет дана, док у је периодима нестабилног времена знатно теже направити добру прогнозу. Зато се тада најчешће каже уз могућност појаве пљускова са грмљавином”, додају из Сербиан Метео.
Неко хвали, а неко критикује
“Прогностичар може да предвиди вероватноћу појаве пљускова са грмљавином на неком подручју, али не може предвидети тачно место настанка и кретање временске непогоде. Често се деси да се за Србију најави нестабилно време са пљусковима и грмљавином. Истог дана, Нови Сад задеси велико невреме, док у Београду не буду забележене никакве падавине. Онда се поставља питање која се прогноза може назвати тачном. У овом конкретном случају, неко у Новом Саду би похвалио прогностичаре због добре прогнозе, а неко из Београда би их критиковао”.
Да ли је прогноза била нетачна?
Да ли је претходних дана била нетачна временска прогноза или је погрешно интерпретирана у медијима?
“Ово питање се може надовезати на претходно. Дакле, свесни смо да није лако дати прецизну прогнозу за целу земљу у ситуацијама као што је била она претходних дана. У овом конкретном случају, погрешно је интерпретирана прогноза са сајта метеоаларм.еу за који упозорења за Србију дају прогностичари из РХМЗ-а. Дато је црвено упозорење за Србију које се односило на веома високе температуре, а неки медији су то интерпетирали као опасност за олујна невремена, торнадо и слично. Касније су разни медији из региона то још по жељи дотеривали и допуњавали и тако стварали панику. Када се ништа од тога није остварило, сигурно је да су метеоролози ти који су претрпели највише критика, закључили су из Сербиан Метео.
Извор: Блиц.рс
