loading...
Русија

ВЕЛИКА ПРЕТЊА ПУТИНУ: Председник Русије се суочава са највећим НЕПРИЈАТЕЉЕМ !

И док су рејтинзи западних политичара углавном у порасту усред пандемије коронавируса, рејтинг председника Владимира Путина стално пада. Подаци прикупљени од стране независног анкетара, Левада центра, откривају да је Путинов рејтинг у априлу пао на историјски најнижи ниво од 59 одсто, а та бројка се заџала и у мају.

Треба нагласити да је анкета урађена телефонским путем. Оно што је занимљиво да обично баш у тим телефонским анкетама грађани показују више лојалности према држави – стари совјетски рефлекс – Никад не знате ко слуша.

Од 2017. године рејтинг власти све је мање зависио од симболичке величине и мноштва победа над непријатељима у земљи и иностранству. Ефекат руске анексије Крима 2014. године који је Путинову подршку у то време винуо на преко 80 одсто нестао је због пре свега стања на пољу економије.

Стагнација економског раста и стварних прихода након анексије Крима очигледно је почела да утиче на став обичних Руса према држави.

Пандемија короне је потпуно променила агенду. Путин се изненада нашао у потпуно другачијој улози. Он је сада мање диригент политичког оркестра, а више модератор медицинске конференције. И главно питање којим он треба да руководи је сада доделу средстава. Тако да измењена слика председника је далеко од уверљивости за јавност и први је разлог за његов пад рејтинга.

Промјена агенде и нестанак алата за политичку мобилизацију спојили су се са наглим падом економије и смањењем буџетских прихода као резултат ниских цена нафте, плус затварањем предузећа. Све је ово погоршано спорим реакцијама владе на кризу.

Пандемија је оштетила економију далеко брже од типичних економских и финансијских криза. Несрећа и збрка настале су попут урагана, узрокованог губитком економских показатеља и несигурности у вези са изворима прихода и ситуацијом на тржишту рада.

У средишту овог урагана је Путин.

Баш као што је раније његов положај аутократе значио да узима заслуге за све добро у очима вец́ине људи, од економског раста до анексије Крима, сада је приморан да преузме све лоше и сву несрец́у проистеклу из пандемије и економске кризе.

И то је други разлог за пад његовог рејтинга.

Аутократски персонализовани модел, у којем је владар важнија фигура од класичног председника или премијера у западној демократији, лоше се снашао за живи симбол руске моћи. Путинове оцјене су пале, чак и ако су порасле оцене западних лидера.

Обим помоћи која је доступна Русима, како у односу на БДП, тако и у апсолутном износу, неупоредива је са подршком која је доступна јавности и предузећима у другим земљама света. Нису руске мере спроведене нарочито брзо или ефективно. Предузећа су се жалила да су уместо директне подршке оптерећена будућим порезима и кредитима: трошкови су одложени, али нису одузети.

Чини се да је Путин изгубио подршку пословне класе из приватног сектора, која чини 20-25 одсто тржишта рада, а осиромашени радници су такође незадовољни. Држава је навикла да се бави незадовољним образованим урбанистима, али друга је ствар радничка класа која је одувек била стуб режима. Та радничка класа је очекивала патерналистичку подршку државе. Али та помоћ није стигла, а затварање читавих друштвених група у ову замку где нема ни рада а нема ни добијања државне помоћи је трећи разлог пада рејтинга.

Коначно, четврти разлог за пад рејтинга је Путинова самоизолација. Она није дочекана као одговорно понашање, већ је протумачена као политичка самоизолација од друштва.

Поновно покретање потраге за политичким непријатељима у земљи и иностранству и повратак на мобилизацијски сценарио – гласање за промену устава и одлагање параде за Дан победе – сада су могуц́и: градоначелник Москве Сергеј Собјанин био је приморан да драстично олакша мере донете због пандемије како би се прилагодио Путиновој журби да се гласање одржи 24. јуна, након чега ће уследити Парада 1. јула.

Путин је вољан да то учини пре него што се његов рејтинг још више смањи, и док се његов излазак из пандемије још може оценити као „победа“.

Како ствари стоје већина Руса ће аутоматски гласати за уставне амандмане. С друге стране разне друштвене групе које се већ осећају очајне могле би додатно да буду изиритиране.

Све ово ствара мање пријатно окружење за Кремљ које би могло бити обележено и сукобима.

Бар ако се погледа друга половина ове године.

Извор: Курир.рс

loading...