Дерматолог Невенка Докмановић каже да су за кожу, осим УВ-А, УВ-Б зрачења нарочито штетно инфрацрвено зрачење (ИР-А) који продиру кроз све слојеве коже и тако утичу на структуре поткожног ткива.
У скоро свим деловима Србије данас ће вредност УВ зрачења бити врло висока до екстремно висока, прогнозе су Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ).
На скали од 0 до 11 плус, УВ зрачење је данас у већини места 8, 9, 10,11 – у категорији врло високих и екстремно високих зрачења.
Врло висок УВ индекс данас имају, између осталих, Београд, Ваљево, Сјеница, Сомбор, Нови Сад, Палић, Лозница, Лесковац, док ће екстремно висок ниво УВ зрачења бити на Копаонику.
Многи су се обрадовали овој појави јер лекари кажу да висок ниво УВ зрачења уништава вирус корона. Међутим, треба бити опрезан јер ултраљубичасто зрачење штети кожи.
Дуги рукави, шешири, наочаре за сунце, али и заштитне креме неопходне су ових дана како би се адекватно заштитили од сунца.
Интензивно излагање коже сунцу може довести до озбиљних опекотина, што може бити један од фактора ризика за настанак меланома – карцинома коже.
Дерматолог Невенка Докмановић каже да су за кожу, осим УВ-А, УВ-Б зрачења нарочито штетно инфрацрвено зрачење (ИР-А) који продиру кроз све слојеве коже и тако утичу на структуре поткожног ткива.
„Инфрацрвени зраци оштећују неке од најважнијих ћелија наше коже. На првом месту фибробласти, ћелије одговорне за производњу колагена и еластина, супстанци које дају младост, једрину, чврстину и лепоту кожи. Ове ћелије активно учествују и у процесу зарастања рана и свих регенеративних процеса који се свакодневно одвијају, објашњава Докмановић за Тањуг.
Заштита од штетног сунчевог зрачења најважнија је код деце и о томе родитељи треба посебно да воде рачуна. Др Горан Вукомановић, педијатар у Универзитетској дечје клиници у Тиршвој истиче да деца уколико нису адекватно заштићена током дуготрајног боравка напољу, могу добити опекотине.
Наводи да је научно доказано да опекотине од сунца у дечјем узрасту, вишеструко повећавају шансе за добијање карцинома коже у одраслом добу.
Сунчеви зраци су најјачи у периоду од 11 до 16 сати па је децу у овом периоду потребно склонити са сунца колико год је то могуће. Крема за сунчање се наноси на све делове коже десетак минута пре изласка на сунце. За бебе и малу децу обично је потребно поновно мазање коже на сваких сат времена.
„Потребно је да се користе препарати који имају доказану ефикасност у спроведеним студијама, јер коришћење крема које нису проверене може да доведе до опекотина и оштећења коже. Треба обратити пажњу да одабрана крема обавезно има заштиту и од инфра црвеног ИР-А зрачења, а не само од УВ-Б и УВ-А зрака. Идеално би било да одабрана крема штити такозваним иновативним органским филтерима, објаснио је др Вукомановић.
Не треба заборавити да је сунце неопходно и за синтезу витамина Д у нашем организму. Ово је једини витамин који тело само синтетише и то управо у кожи, под дејством сунца. Он је неопходан за јаке кости, а његов недостатак изазива различита обољења.
Извор: Еспресо.рс/Тањуг
