loading...
Србија

ОВО МОРАТЕ ЗНАТИ О ПОДРШЦИ ДРЖАВЕ! Нема више директне помоћи, сада је фокус потпуно другачији

“Мере из другог пакета државне подршке не могу бити једнаке за све као у првом таласу, већ фазне и селективне, усмерене пре свега ка најугроженијим, који су преживели највећи удар кризе и којима је због природе посла потребно дуже време за консолидацију”, каже у разговору за “Блиц Бизнис”, председник Привредне коморе Марко Чадеж.

“Оне би требало да помогну компанијама да лакше преброде смањену тражњу на домаћем и страном тржишту као главно ограничење са којим ће се суочавати у наредном периоду и самим тим да лакше одрже ликвидност”, сматра Чадеж.

Други пакет једноставно мора бити другачије структуриран и у финансијском смислу биће сигурно мање обиман од првог, пакета хитне помоћи. Не само зато што могућности државе нису неограничене, већ што нема тих мера, нема тог државног новца чије би упумпавање помогло привреди ако тржиште не функционише, ако нема тражње за производима, ако не помогнемо привредницима да производе и продају како би могли да измирују своје обавезе и како не би били принуђени да отпуштају раднике.

Како ублажити проблем смањене тражње? Које сте мере предложили влади?

Пре свега већим ангажовањем домаћих грађевинских компанија и прерађивачке индустрије у реализацији инфраструктурних и других државних пројекта за које су већ обезбеђена средства, укључивањем локалних фирми у добављачке ланце великих извозника домаћих и страних, као и у производњу која би супституисала увоз свуда где је то могуће.

Додатно растерећење донело би смањење царина на опрему, делове, компоненте које морају да се увозе. Извозницима би од велике користи била додатна подршка кроз осигурање извозних послова, нове споразуме о слободној трговини и помоћ у наступу на ваневропским, брзорастућим тржиштима.

Важно је и да наставимо са активним привлачењем страних улагања и то инвестиција у производњу робе више додате вредности за извоз, које би упослиле и домаће компаније. Посебну пажњу у наредном периоду требало би посветити комуникацији са европским компанијама које своју производњу са удаљених тржишта приближавају матичним земљама.

Велики је и простор за олакшање пословања у земљи кроз поједностављење административних, тендерских и процедура за издавање дозвола, за запошљавање. Уз то, на тржишту рада створен је велики потенцијал повратком наших људи из иностранства, како оних са факултетским дипломама, тако и радника са искуством стеченим у западноевропским компанијама и квалификацијама потребним домаћој прерађивачкој индустрији.

А на које мере финансијске подршке привредници могу да рачунају. Чини се готово извесним да више неће бити помоћи у виду минималца?

И привреди је јасно да се онако финансијски издашан пакет као у првом таласу не може поновити, да директну помоћ не могу сви да очекују, али могућност такве државне интервенције за најугроженије, било у виду минималних зарада или можда отписа дела одложених обавеза, ако детаљније анализе укажу да је то економски оправдано, није искључена…

Посебно је важно да привредници пре свега максимално искористе преостала средства из првог пакета кроз повољне зајмове Фонда за развој и банкарске кредите уз државну гаранцију. Ми предлажемо и верујем да ће се наћи и простор да се ти фондови прошире бар за најугроженије и да је могуће додатно релаксирати административне процедуре како би привредници брже и лакше могли да дођу до кредитне подршке и са мањим финансијским оптерећењем, премосте проблем ликвидности до снажнијег опоравка привреде. У дефинисању тог сегмента подршке значајно ће помоћи налази анкете о досадашњим искуствима у коришћењу државне помоћи и стварним потребама привредника у наредном периоду.

Такође, једна од могућности на коју указујемо и о којој ћемо разговарати са министарствима финансија и привреде, Народном банком, АОФИ и комерцијалним банкама јесте јача подршка извозницима кроз повећање средстава за осигурање извозних послова, што би значајно поправило, због пандемије, смањени извозни учинак.

Колико се сада више плашите за привреду него у априлу и каква нас јесен очекује?

Привреда Србије је, захваљујући благовременој владиној помоћи, подршци Привредне коморе и великим напорима и међусобној солидарности привредника, из првог таласа изашла очуваних компанија и радних места и током маја и јуна кренула полако да се опоравља. Због усложњавања епидемиолошке ситуације, годишњих одмора и ремонта, према прелиминарним показатељима, у јулу бележимо благо успоравање индустријске производње и промета у трговини, мада за разлику од пролећних месеци, принудни одмори нису масовни и привремене застоје у раду бележи тек око 50- так компанија. Охрабрујуће је што, посматрано на годишњем нивоу, прогнозе међународних аналитичара за Србију нису погоршане. Међутим, очигледно је да је неочекивани јулски удар корона вируса продубио кризу свуда у свету, да није било очекиваног летњег предаха и да јесен дочекујемо са доста неизвесности када је реч о здравственом аспекту кризе. То је и разлог више да подршка привреди, којој прибегавају и друге државе, буде благовремена и циљана како би што спремнија дочекала и лакше пребродила јесен.

Када очекујете опоравак привреде?

Мада су у овим околностима предвиђања крајње незахвална и мада ће опоравак наше привреде зависити, пре свега, од даљег развоја епидемиолошке ситуације, а онда и од брзине којом се буде опорављала глобална и посебно европска економија, верујем да ће до снажнијег опоравка доћи током следеће године. И већина привредника је, у недавној анкети, проценила да ће јој за опоравак бити потребно око годину дана, онима из најугроженијих сектора и нешто дуже, док трећина анкетираних очекује да ће се опоравити за три до шест месеци.

Све чешће се може чути како сада привреда треба сама да се бори и прилагођава?

У условима светске пандемије, када имамо коронавирус као вишу силу, када је глобална привреда неколико месеци била паралисана затварањем граница, када се економије споро отварају и када се послује са оволико неизвесности, слепо држање основних постулата економског либерализма, препуштање привредницима да се сами сналазе и препуштање тржишту, које заправо не функционише, да арбитрира, било би економски неразумно. Ову битку за опстанак и очување базе за бржи опоравак, не само у Србији, него свуда у свету, морају заједно водити – владе, које у оваквим околностима имају снажну стабилизациону улогу, пословне организације кроз подршку компанијама да лакше преброде проблеме у свакодневном пословању, искористе све постојеће и отворе нове могућности, и привредници, који се лавовски боре да сачувају не само своје компаније и људе, већ и пословне везе са фирмама у ланцу добављача. Кључне речи у овим тешким временима за економију јесу солидарност и сарадња. И у националним оквирима, где владама, ако пусте привреду низ воду, неће имати ко да плаћа порезе и финансира здравство, школство и друге јавне функције, али и на регионалном и глобалном нивоу, јер су нам привреде међусобно повезане и више него што смо могли да претпоставимо.

Извор: Блиц.рс

loading...