Министар просвете Младен Шарчевић рекао је да се разрађује десетак модела и подмодела за наставу од септембра.
Студенти, ђаци и професори 2020. имали су специфично друго полугодиште, односно последњи семестар и крај школске године, а мали и велики матуранти полагање матуре, пријемни испит и упис у средње школе и на факултете.
Упис у средње школе се данас завршава. Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, министар Младен Шарчевић је рекао да је задовољан како је протекао упис и да се пријавило још 1.380 ученика у другом кругу и у јулу ће скоро сви ђаци бити уписани.
Према његовим речима, само 30 ученика је нераспоређено, али зато постоји августовски рок.
Што се тиче средњих школа и гимназија, постоје одређене новине.
„Имамо четири новине, а то је програм међународне матуре – у Десетој гимназији, обухвата трећу и четврту годину, у Нишу ће бити у Гимназији ‘Светозар Марковић’, у Новом Саду у Змај Јовиној – то је врхунски програм, оцене се подижу за два нивоа више од максималне петице, то су најквалитетнији модели образовања у свету“, објаснио је Шарчевић.
Министар просвете је рекао да је у осам градова почет нови курикулум за спортске ђаке који ће ићи у гимназију, полагати државну матуру, али ће имати предмете везане за спорт, комплексни програми као што је теорија тренинга, спорт и здравље и моћи ће да се определе касније за каријеру спортског новинара, за спортску медицину, наставника, тренера.
„Ишли су искључиво у гимназију која се само звала спортска, која је била по програму опште гимназије. Сада тражимо високо постигнуће и ентузијазам кандидата, настава ће се прилагођавати њиховим обавезама, морају да буду врхунски спортисти – тај модел ћемо да проширимо по Србији, али тражимо да се учи“, рекао је Шарчевић.
Такође каже да постоји модел деце који се опредељују за аудио-визуелене и сценске профиле и да је заједно са Факултетом драмских уметности направљен одличан програм за уметничке студије за креативне инуустрије – „имамо клинце да се на време баве тиме“.
Трећи програм је за надарене за друштвену науку, за историју и географију, а ранији програми за хемију и биологију су такође атрактивни, као и за физику, математику и филологију. Истиче да су ученици за информатику најбројнији.
Говорећи о заинтересованости за нове програме, Шарчевић указује да у једној гимназији није успело јер нису урадили оно што им је саветовано. Да би се нови програм увео, потребне су добре припреме, да се школа опреми, да се наставници едукују, каже министар.
Настава од септембра
„У току лета разрађујемо неколико модела, све ће зависити од снаге пандемије. Учење на даљину није довољно, посебно није добро за млађе клинце, нарочито за прваке“, каже Шарчевић
Према његовим речима, разрађује се десетак модела и подмодела, а ниједна школа нема исте услове, све зависи од простора.
„Ако буде могуће да деца долазе у мањем броју, комбиноваћемо да то буде у различитим узрастима, групама, различитим недељама, школе ће планирати рад комбиновано“, истакао је министар.
Што се тиче средњошколаца и студената, ту, како каже, нема проблема, јер има довољно великих простора да може да се иде наизменично, по циклусима.
Указује да је код основаца проблем, јер има и законски члан који каже да не могу деца до 12. године да остану сама код куће. Каже да се настављају припреме за снимање од куће код професора, и да се септембар увелико снима, преноси РТС.
„Посматрамо многе земље, са Словенцима одржавамо блиске контаке, са одређеним немачким покрајинама и усагласили смо се да овај модел који ми радимо раде и они“, рекао је Шарчевић.
„Постали смо европске звезде па и нас питају, комбинација модела поштујући пандемију. Морамо да будемо обазриви, сви ћемо бити на испиту, и родитељи и школа“, каже министар просвете.
Говорећи о томе ко се најбоље снашао у онлајн настави, Шарчевић каже да су се сви наставници показали осим мањег броја наставника.
„Три године радимо на реформама школског система. Праве резултате видимо 2022. године“, каже он.
Сарадња са факултетима
Говорећи о будућим бруцошима, каже да сарадња са универзитетима никада није била боља.
„Ко год буде министар, морао би се у току августа урадити правилник за полагање испита онлајн, јер наш закон то не подржава“, каже Шарчевић.
У септембру да се све уради по хитном поступку, да би се у октобру нашла измена око онлајн полагања испита, рекао је Шарчевић.
Утисци о упису бруцоша су одлични, каже министар и додаје да ће праве резултате имати 17. јула. Предњаче медицина, стоматологија, психологија, инжењерске студије су тражене, ФОН, а одлично су прошли и уметнички факултети.
„Видећемо 17. шта ће се појавити као још жеља студената“, рекао је он и додао да су додатни рокови у надлежности високог образовања.
Он је истакао да ће бити довољно испитних рокова
„Морамо да се прилагођавамо, биће довољно рокова“, каже Шарчевић.
Што се тиче домова, Шарчевић указује да је био неспоразум о броју заражених студената. „Данас имамо 40 студената који су у карантину. Много је више заражених студената код куће“, истакао је министар.
„У домовима живе најбољи студенти и који су слабије ситуирани, врло се ревносни, брзо смо реаговали, примио сам их, договорили смо се о бенефитним условима“, рекао је Шарчевић.
У току лета, студенти одлазе полако, неће их бити више од 3.500, закључио је Шарчевић.
Извр: РТС
