Војска Србије добиће ракетни систем противваздушне одбране (РС ПВО) ФК-3 кинеске производње, сазнаје Балканска безбедносна мрежа. Набавка је уговорена и плаћена, и на то указује пажљиво читање годишњег извештаја о пословању јавног предузећа Југоимпорт-СДПР за прошлу годину.
У једном пасусу наведено је да су закључени увозни уговори у вредности од 620,3 милиона америчких долара. Један од највећих послова међу њима је набавка „ПВО система ФК-3“.
Остали уговори са врха листе по вредности су модернизација МиГ-29 што се односи на интеграцију додатне авионике укључујући модификације радара и нових ракета ваздух-ваздух и ваздух-земља, затим набавка француских лаких преносних система ПВО Мистрал 3 и ракета и кинеских беспилотних летелица ЦХ-92А које су већ стигле и представљене су јавно 4. јула на аеродрому Батајница. Остали послови су у току реализације.
Кинески РС ПВО ФК-3 пре две године у медијима се помиње као систем који ће да се набави за модернизацију територијалне ПВО Србије.
Информације о томе сасвим сигурно су стигле из државног врха Србије јер нема индиција у садржају чланака који помињу ФК-3 да су на неки начин исцуреле из система одбране.
Набавка ФК-3 увек се у тим чланцима доводи у директну везу са сусретима председника Си Ђипинга и Александра Вучића. Један од примера је почетак теме јула 2018. када је делегација министарства одбране Србије посетила фирму у Пекингу и видела системе ФК-3 и ФМ-3000.
У извештајима из Информера и Ало о Вучићевој посети Кини априла 2019. наводи се прецизно да је једна од тема састанака два председника РС ПВО ФК-3. Рецентни чланци у медијима и даље пишу о набавци ФК-3 као будућем потезу који ће тек бити тема преговора. Извештај Југоимпорт-СДПР јасно каже да постоји чврст уговор.
Први РС ПВО набављени су у првој половини 1960-тих година и бивши СССР је био једини извор ракетне технике за уништавање циљева у ваздушном простору. Сада Војска Србије користи системе наслеђене из југословенске ере и одбрану Београда чине дивизиони РС ПВО Нева-М са зоном уништења по даљини до 25 км и по висини до 18 км.
Грађански рат одложио је набавке нове технике иако је било пуно гласина током бурних 1990-тих о покушајима и понудама за руски РС ПВО С-300.
Јавно мњење је до данас остало фасцинирано руским системима старим С-300 и новим С-400. Када медији у насловима помену те ракете очекује се изузетан ниво интереса читалаца.
Од 2012. у јавном простору често се најављивало да предстоји набавка нових руских система који ће ефикасно заштитити ваздушни простор Србије чак и дејством по циљевима који су далеко у заграничном подручју.
Кулимнација проруског таласа била је за време вежбе Словенски штит-2019 октобра прошле године када су на аеродрому Батајница када су на ватрене положаје постављена два самоходна лансирна возила РС ПВО С-400. Мит о томе да су ракете остале у Србији одржавао се месецима, а већ у то време било је извесно да се Србија одлучила за набавку кинеског РС ПВО.
Тактичко-техничке карактеристике ФК-3 су мистериозне јер се ради о извозном систему који до наруџбине за Србију није имао корисника.
Кинези су на изложбама наоружања до сада наводили само штуре информације по којима се ради о систему са зоном уништења до 100 км по даљини и до 27 км по висини. У домаћим изворима стално се помињу три система и можемо претпоставити обзиром да се ради о информацији из државног врха да је тачна и да су то три батерије.
Код система ФК-3 једну батерију чине возило са радаром и три лансирна возила од којих свако има четири ракете са раднокомандним и радарским полуактивним вођењем. Једна батерија може истовремено да дејствује са 12 ракета по 6 циљева.
Наводно за Кинеску народноослободилачку армију израђена је варијанта ХQ-22 која има део заједничких елемената, али ракете са зоном уништења до 170 км.
На основну прилога кинеске ТВ из 2014. закључује се да је ХQ-22 од 2014. године у наоружању, али мора се задржати резерва према томе јер кинеска војна индустрија врло често користи агресивни маркетинг и системе у разним фазама развоја приказује као готове.
Због уверљивости често се снимци са тестова приказују као обука у јединицама кинеске армије. Свежије слике кинеске ТВ из новембра 2019. представиле су гађање са ХQ-22 у једној бригади ПВО за коју се по терену и атмосфери може претпоставити да је реална борбена јединица, а не „прерушени“ полигон за тестове.
У међувремену покренуто је преоружање кинеске ПВО са ХQ-22 који је замена за ХQ-2 што је кинеска ознака за давно застарели РС ПВО Двина совјетског порекла који је свој врхунац славе имао пре четрдесетак и више година у Вијетнамском рату.
Нови системи ХQ-22 и ФК-3 који ћемо ускоро видети у Србији индиректно су остварене жеље доброг дела јавности код нас да се набави С-300. Наиме, Кинези су ракете пројектовали на бази решења руских ракета разних варијанти које су добили са системом С-300 1990.тих година.
За кинеску војну индустрију извоз РС ПВО у Србију изузетно је вредан продор на потпуно ново тржиште јер до сада корисници кинеских система средњег и великог домета били само кинески савезници из Азије.
Извор: Курир.рс/Balkansec/.net
