Око 65 одсто вредности укупних домаћих кредита, који су према подацима из јула износили 2.590,2 милијарде динара (око 20 милијарди евра), било је индексирано или одобрено у еврима, а 43 одсто њих је везано за европску камату Еурибор чији ће пад снизити и рате у њиховој отплати, речено је данас Танјугу у Народној банци Србије.
Смањење Еурибора требало би да се одрази и на нижу цену новог задуживања у еврима.
Еурибор у већој мери утиче на кредите привреди, с обзиром на то да је код привреде веће учешће евроиндексираних и кредита у еврима – 83 одсто, у поређењу са кредитима становништву – 44 одсто.
„Према подацима за јул, за Еурибор је било везано око 43 одсто вредности укупних домаћих кредита, тако да се смањење Еурибора директно одражава на њихов нижи ниво рата“, кажу у НБС.
Иначе, камата на тромесечне међубанкарске позајмице у еврозони, Еурибор пала је ове седмице на историјски минимум од минус 0,49 процената.
У централној банци Србије наводе да би поред нижих рата за кредите који су у отплати, смањење Еурибора требало би да се одрази и на нижу цену новог задуживања у еврима, с обзиром на то да доприноси нижој цени извора за кредите у еврима.
Од кредита у еврима неки су били одобрени по фиксној каматној стопи, а други по варијабилној каматној стопи – највише тромесечном или шестомесечном Еурибору увећаном за одговарајућу маржу.
Када је реч о кредитима становништву, за Еурибор су највише везани стамбени кредити.
Ти кредити су готово у потпуности евроиндексирани, за разлику од готовинских који су готово у потпуности у динарима и на чији ниво ануитета и цену новог задуживања утиче промена референтне каматне стопе НБС.
И то најчешће индиректно кроз промене каматних стопа на тржишту новца Белибор за које су углавном везани кредитни производи, објашњавају у НБС.
Код привреде, инвестициони кредити су углавном везани за Еурибор, док је код кредита за обртна средства учешће кредита у динарима веће и износи око 26 одсто.
У НБС кажу да пад Еурибора свакако утиче на цену кредита у Србији, али и да се примећује да је пад каматних стопа на кредите у еврима био израженији од пада Еурибора.
Такво смањење каматних стопа, наводе, резултат је неколико фактора:
Смањења премије ризика, која је у јуну била за око 180 базних поена нижа него у мају 2013, као и повећања кредитног рејтинга земље и раста конкуренције међу банкама у Србији.
Тако је од маја 2013, када је започет циклус ублажавања монетарне политике НБС, до јуна 2020. шестомесечни Еурибор смањен за 0,5 процентна поена, док је просечна пондерисана каматна стопа на нове евроиндексиране и кредите у еврима привреди снижена за 4,6 процентних поена, а становништву за 4,4 процентна поена.
Она је у јуну за привреду износила 2,7 одсто, а за становништво 3,7 одсто.
У истом периоду је трошак отплате постојећих кредита, то јест просечна пондерисана каматна стопа на постојеће евроиндексиране кредите и кредите у еврима привреди снижена за 4,0 процентних поена, а становништву за 3,3 процентна поена.
Она је у јуну за привреду износила 2,8 одсто, а за становништво 3,6 одсто.
У НБС напомињу да је кретање Еурибора од почетка године имало већу волатилност од уобичајене.
Пандемија корона вируса и значајно смањење економске активности утицали су на мањак ликвидности на тржишту и раст Еурибора, који је био најизраженији у другој половини априла када је тромесечни Еурибор износио -0,16 одсто.
У том периоду предузете су бројне мере водећих централних банака у правцу веома експанзивних монетарних политика.
То је утицало на раст ликвидности у банкарском систему и пад Еурибора на рекордно ниске нивое и близу каматне стопе Европске централне банке на депозитне олакшице (-0,5 одсто) која се сматра практично доњом границом, јер банке вишак ликвидности могу да држе код ЕЦБ по тој стопи.
У централној банци Србије кажу да је будуће кретање Еурибора тешко предвидети, с обзиром да је у питању тржишна категорија коју одређује понуда и тражња.
Али, кретање ове стопе највећим делом зависиће од политике Европске централне банке у наредном периоду односно од тога да ли ће ЕЦБ и даље и у којој мери водити експанзивну монетарну политику, наводе у НБС.
Такође, указују на чињеницу да је инфлација у ЕУ већ дуже време испод циљане, те да ЕУ економија не остварује очекивани раст, већ се говори о рецесији у појединим ЕУ чланицама.
У НБС напомињу да тренутно тржишни учесници не очекују смањење стопе ЕЦБ на депозитне олакшице, па се не очекује ни даљи значајнији пад Еурибор стопе, који је у августу достигао рекордно низак ниво (-0,49% за тромесечни ЕУРИБОР).
Ипак, стимулативна монетарна политика ЕЦБ (програми откупа хартија од вредности) биће на снази у дужем периоду, уз очекивани даљи раст вишкова ликвидности банака, па се не очекује ни већи раст ових стопа у наредних годину или две.
Тако да би до раста каматних стопа могло да дође у случају већих финансијских ризика након попуштања фискалних мера којима владе земаља тренутно обезбеђују помоћ привреди за отклањање последица пандемије корона вируса односно промене економског циклуса.
Извор: Тањуг
