БИЛО је оних који су били веома нервозни због чињенице да би Хрвати и Срби могли да уђу у сукоб и да бисмо тако добили почетак трећег светског рата.
Овако је Медлин Олбрајт, некадашња амбасадорка САД у УН, и једна од учесница у преговорима о завршетку рата у Босни, у недавно обелодањеним америчким документима посведочила шта се дешавало неколико месеци пре него што се дошло до споразума у Дејтону децембра 1995. године. Она је том приликом говорила о могућем сукобу између Срба и Хрвата, јер је све „мирисало“ на то да ће се Хрвати одлучити на војну акцију против Срба из тадашње Републике Српске Крајине.
– Хрватска војска била је оснажена и било је питање коју улогу би могла да одигра у регионалном сукобу. Када смо о томе разговарали са председником (Клинтоном, оп. аут.), ја сам била става да Хрвати раде оно што желе и да не могу да буду заустављени. Било је и оних који су били веома нервозни због чињенице да би Хрвати и Срби могли да уђу у сукоб, и да бисмо тако добили почетак трећег светског рата. Нисам мислила да ће се то десити. Мислила сам да је било вредно ризика. Била сам забринута у вези с тим како ће прићи људским правима, и било је у реду бити забринут због тога. Али нисам то видела као нешто апокалиптично – казала је Олбрајтова.
Трећи светски рат се није десио, али јесте неколико месеци касније, 4. августа, хрватска војно-полицијска акција „Олуја“ у којој је, према подацима документационог центра „Веритас“, погинуло и нестало 1.853 Срба, а протерано најмање 250.000 становника Републике Српске Крајине.
Олбрајтова ни у једном моменту није скривала да не воли Србе, а ови документи дају и увид у то да је у преговорима настојала да српска страна што мање добије. Посебно се осврће на тренутак када долази до повлачења Унпрофора из Хрватске. Тај њен предлог стигао је и до Клинтона.
– Постало је очито да Унпрофор одлази и да морамо смислити начин да ту чињеницу искористимо као нешто што ће се користити за притисак на Србе. Дали смо им до знања да ће, уколико Унпрофор оде, ситуација за Србе бити гора, а не боља. То сам донела за сто. Постало је очигледно и да је Тони Лејк (Клинтонов саветник за безбедност, прим. аут.) био незадовољан статусом кво. На крају, написала сам дужи предлог који је отишао председнику – испричала је Олбрајтова.
Сем на инсистирању да се Србија бомбардује 1999. године, у току свог мандата тражила је и да се никако не одустане од Трибунала у Хагу, јер „жртве зверства заслужују правду“. У једном од докумената, од 25. маја 1995. године, она пише Тонију Лејку и залаже се за да САД не одустане од тога да скидање спољних санкција Србији, то јест забране задуживања у ММФ-у, буде повезано са сарадњом са Трибуналом у Хагу. Ближио се договор у Дејтону, Трибунал је формиран осамнаест месеци раније, али председник Слободан Милошевић није показивао да је спреман на сарадњу.
– Настављам да верујем да је сарадња са Трибуналом као услов за скидање „спољног зида санкција“ исправна ствар. Жртве зверства заслужују правду. Уклањање особа које су подстицале насиље уклониће могуће узроке конфликта у будућности – наводи Олбрајтова.
Извор: Блиц.рс
