Србија

СТРАВИЧАН ЗЛОЧИН! Раде убио жену, ћерку (16) и на крају пресудио себи!

Биљана Ристић Стојановић из Поповца, и данашњи дан као и скоро сваки за протеклих осам година, провешће на гробљу. Данас ће јој бити теже, јер ће обележити осму годишњицу откако је остала без шеснаестогодишње ћерке коју је усмртио њен бивши супруг Раде Стојев (44). За свој злочин није одговарао јер је након свирепог убиства пуцао себи у уста.

Али мала Александра, није била његова једина жртва, са собом је у смрт повео и њену маћеху Александру Недељковић (33), са којом је био у браку само четири дана. Злочин без преседана и дан-данас представља мистерију, јер нико не зна шта се дешавало у Радетовој глави да би се одлучио на овако ужасан чин.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Тај 16. август 2012. године никада неће заборавити ни један мештанин Каменице који је крај излетишта Дабило угледао „заставу 128“ и у њој затекао мушкарца на месту возача и две жене на задњем седишту. Касније је установљено да је Раде своје жртве устрелио са по три метка у оближњем шумарку, а затим њихова тела довукао до кола где је и себи пресудио. Тек након његове смрти, установљено је да је водио најблаже речено, компликован живот.

У џепу му је нађена лажна новинарска легитимација локалног нишког листа, сазнало се да је представљајући се као службеник БИА испросио девојку од чијег је оца и узео пиштољ којим је извршио убиство, те да је имао и друге бројне лажне идентитете. Међутим, ништа од тога није наговештавало на могућност да је спреман да учини најгоре.

Тако нешто слутила је само његова прва супруга Биљана Ристић Стојановић која се њим развела због породичног насиља. Иако јој је ћерка судски припала, он је на превару одвео и мајци забранио да је виђа. Није знала ни да јој је ћерка мртва, ту страшну вест саопштио јој је потписник ових редова. Захваљујући томе, успела је да уз судско решење и асистенцију полиције, узме ћеркино тело, јер је Радетова породица имала намеру да је сахрани поред оца који је убио.

– Како онда, тако и данас, живим на седативима… Црнину не скидам, нити ћу је скинути док сам жива. Александру стално сањам, дане проводим на гробљу чекајући тренутак када ћу заувек лећи поред ње – причала је на једној од претходних годишњица новинару Телеграфа ожалошћена жена.

Данас, није имала снаге да говори о злочину који јој је обележио живот. Уместо ње, њена сестричина нам је казала: „Њој је све то исто, као да се јуче десило, и више не може ништа да каже, осим да бол не пролази“.

Извор: Телеграф.рс