Издвајамо Православље

ДАНАС ЈЕ СВЕТИ АЛЕКСАНДАР НЕВСКИ: За здравље ближњих обавезно урадите ово

Мошти светог кнеза откривене су 1381. године и положене у саборној цркви манастира.

Српска православна црква и верници данас славе светог Александра Невског, односно пренос његових моштију.

Пет чињеница за данашњи дан, 12. септембар
Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Свети Александар Невски био је син кнеза Јарослава, а од малена био је срцем окренут к Богу. Био је правдољубив, жалостиван,истински побожан, презирао је сујету света. Од ране младостизаволео је Христа, увек био жељан свете мудрости светих Отаца, а највише је волео да ноћи проводи у молитви.

1236. године постао је новогородски кнез, а победио је Шведе на реци Неви и зато је прозван Невски. Силним га је чинила вера у Божју помоћ и војницима је пре битку говорио: “Бог је не у сили него у правди“. Једном приликом јавили су се светитељи Борис и Гљеб једном његовом војводи и обећали своју помоћ великом кнезу.

Након што је постао велики Владимирски кнез, Александар се много трудио на подизању и уређењу Руске земље, која је у то време патила од татарског насиља. Није био само заштитник и чувар Православља него и неустрашиви исповедник свете православне вере. У Златној Орди татарској није хтео да се поклони идолима нити да прође кроз огањ. Том приликом рекао кану Батију: “Теби ћу се поклонити, јер те Бог почаствова царством, а твари, идолима, нећу се поклонити. Хришћанин сам, и не клањам се твари; клањам се Богу, Једноме у Тројици слављеноме који је створио небо и земљу; Њему служим и Њега почитујем”.

Због његове мудрости, храбрости, телесне снаге и красоте уважавао га и татарски кан. Зидао је многе цркве и чинио безбројна дела милостиње.

Двадесет седам година кнезовао је трошећи цело своје биће у христочежњивим подвизима и трудовима. Најзад, осећајући да му се приближава одлазак из овога света, он је примио монаштво и монашко име Алексије, причестио се светим Тајнама, и упокојио се блажено 14. новембра 1263. године, у својој 43. години.

Сахрањен је у манастиру Рождества Пресвете Богородице, у Владимиру. При сахрани, када је митрополит хтео да му стави у руку опроштајну грамату, он је сам, као жив, отворио руку и узео грамату.

По наређењу цара Петра Великог 1724. године чесне мошти светога кнеза су пренете у Петроград, у Александро-Невску лавру, где почивају и сада.

Руска црква канонизовала је Александра Невскогзбог његових хришћанских врлина, а током времена стварале су се и приче о чудима везаним за његов лик.

Једна од таквих прича је да се у цркви где је почивало тело свеца, једне ноћи свеће су се наводно упалиле саме од себе, а два старца изашла су из олтара и пришла његовом гробу, говорећи: “Александре, устани и спаси праунука Димитрија, кога нападају туђинци”.

Према причи, Александар је устао из гроба и кренуо с њима, а све то је наводно видео човек који брине о цркви и о томе известио црквене власти.

Свештеници су мошти Александра Невског поставили у кивот и том приликом су болесници, прилазећи им с вером, добили исцељење. Зато се верује да свако ко има неког болесног или “слабог” у породици, мора сутра ујутру отићи у цркву, упалити свећу и помолити се овом чудотворцу, а да ће он свакоме ко му се искреном молитвом обрати, помоћи.

 

Извор: БКТВНеwс/црквеникалнедар/Србија јавља