Тренутно имамо добру епидемиолошку ситуацију и очекујемо да тако буде и у октобру. Међутим, у новембру, када дођу хладнији дани, неминован је скок броја заражених од короне. Од нашег опреза зависи колико ће то бити и зато смо одлучили да и даље не дозвољавамо велика окупљања и да само постепено ублажимо мере, каже епидемиолог Бранислав Тиодоровић.
Кризни штаб донео је одлуку којом се угоститељским објектима продужава рад до 23 часа, уместо до 21 како је важило досадашње правило. Разлог је јесење време и потреба да се омогући угоститељима продужени рад који се разликовао од рада башта.
Иако је епидемиолошка ситуацији у Србији повољна, разматрало се и попуштању мера када су манифестације у питању, међутим од тога се ипак одустало.
Епидемиолог и члан кризног штаба за сузбијање инфекције Цовид-19, проф. др Бранислав Тиодоровић изјавио је да је процењено да једино ова мера може бити релаксиранија, али уз напомену да сваки угоститељ мора стриктно водити рачуна да гости поштују прописане мере.
– С обзиром на то да почињу хладни дани, људи ће бити сигурно више у угоститељским објектима унутра, а не споља, одлучено је да се продужи радно време до 23, а не до 21 како је било прописано за затворени простор. Важно је истаћи да све што радимо морамо да радимо врло опрезно, да не направимо неку грешку као што се догодило онима који су били у неком периоду веома добри, као Чеси, Немци, Исланд – наглашава Тиодоровић.
Мере у објектима
Иако одлазак у ресторан није обавезан, ипак је људима дружење тог типа потребно било као опуштање у слободно време, али и као пословни састанак. Који год разлог да је у питању, обавезно треба понети маску са собом, јер ова мера је и даље на снази.
– Оно што свакако не треба заборавити јесте да у затвореном треба носити маске. Сваки угоститељ, сваки организатор неке манифестације одговара за спровођење свих мера. Што се конгреса, сајмова и неких већих манифестација тиче, нисмо могли да донесемо одлуку да их дозволимо, јер свако ће ту одлуку тумачити на свој начин. Очекујемо детаљан протокол од сваког организатора, уз поштовање свих мера, да их не понављам, то су исте оне три – маске, растојање и дезинфекција, уз обавезно праћење. То ћемо одобравати највероватније са добијањем јасног протокола и преузимањем обавезе од самог организатора. Београдски маратон нисмо прихватили, јер 4.000 људи треба да учествује, ту су и гледаоци, тако да би то било врло ризично – каже епидемиолог.
Миран октобар
Иако се у овом тренутку одлично држимо, свакако са хладним данима и циркулацијом људи у затвореним просторијама ствара се већа вероватноћа ширења инфекције. У октобру нас очекује михољско лето па се самим тим стручњаци надају да ће и људи више времена проводити напољу. У новембру и децембру би могло доћи до благог пораста инфицираних.
– Ризик ће се повећати са захлађењем, у новембру и децембру, и тад је могуће очекивати пораст броја оболелих. Ако становништво буде дисциплиновано како је то било до сада, онда тај број неће бити драстично велики. А заслугу за овакву стабилну ситуацију сноси онај огроман број становништва који је дисциплиновано примењивао мере. Ако буде све испоштовано, онда можемо имати благо повећање, јер је оно неизбежно у затвореним просторима. Свакако имамо и повећан ризик и са почетком факултета, али се надамо да ће академска заједница то добро организовати – каже професор Тиодоровић.
Да треба бити опрезан професор Тиодоровић упозорава јер у нашем региону корона не мирује, а како смо ми отворена земља због економије, робе и транспорта, може доћи до преливања.
Извор: Курир.рс/Блиц
