Православље

МАНАСТИР СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА КОД НИША: Откако је Отац Илија донео свети огањ из Јерусалима ЧУДА се догађају непрестано!

Тек понеки верник и залутали туриста дођу до цркве на сврљишким планинама

Игуман Илија је 1993. године донео свети огањ из Јерусалима у манастир Јована Крститеља изнад Горњег Матејевца надомак Ниша. Од тада чуда не престају да се дешавају. Доношење светог огња било је велики догађај.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Временом, богомоља, до које се стиже макадамом и лошим шумским путељцима, скоро је заборављена. Тек понеки верник и залутали туриста дођу до цркве на сврљишким планинама. А тамо, огањ и даље гори! Отац Илија је у међувремену умро у Светој земљи. Јован Мандић је један од ходочасника који је са њим донео огањ из Израела.

– Пренели смо га у железничком фењеру – каже Јован Мандић. – Када се свети огањ изнесе, народ који га први узме биће срећан. Протосинђел Јован Стојановић, старешина манастира, пре неколико година је открио богатства ове богомоље.

– Поред огња, чувамо икону са ликом светог Јована, која је мироточива од 1998. године – причао је отац Јован.

Судбина се често најављивала у овом манастиру. Отац Илија је 1998. године, годину дана пре НАТО бомбардовања, од пријатеља из Грчке тражио помоћ да се протумачи што се наше кандило непрестано љуља и када нема ветра, и добио је јасан одговор да стиже опасност са небеса.

– Чувамо два ребра и кости светаца из Јерусалима, а икона нам је исцелитељска. Захвални верници су од сребра излили сваки орган који им је излечен по боравку у овом манастиру.Отац Јован је причао је и да је један припадник 63. падобранске јединице пре одласка на Космет дошао у манастир и да му је поклоњен примерак Светог писма.

– Требаће ти – тако му је речено на извињење војника што у Бога до краја не верује. На Космету је погођен, а зрно је остало у Светом писму.

После Октобарске револуције у Русији, у манастир долазе руске монахиње, које ту оснивају школу за слепе. Према једном предању, војвода Стеван Синђелић се са својим ратницима причестио у манастиру пре погибије на Чегру.

И данас постоје остаци камених грађевина које су делиле Карађорђеву Србију и Отоманску империју на почетку 19. века. Граница је тик до извора са водом за коју народ верује да је чудотворна.

Извор: Новости