loading...
Србија

ЕПИДЕМИОЛОГ ТИОДОРОВИЋ ЗАПАЊИО СВЕ: У Србији короном заражено 1,7 милиона људи не САМО 35.000

Фото: Јутјуб

Србије бележи скок броја оболелих од корона вируса, а ситуација у региону и шире је алармантна. Епидемиолог Бранислав Тиодоровић и члан кризног штаба, за Усијање Курир телевизије одговара на питања када ћемо стећи колективни имунитет и каква нас епидемиолошка зима очекује.

Тиодоровић се сложио са проценом колеге епидемиолога др Предрага Кона да је врло вероватно да је прокуженост становништва у Србији између 15 и 20 одсто. Дакле, толико људи је било у контакту са вирусом, премда детаљне студије то тек морају да потврде.

Преведено на језик лаика, то би значило да је 1,7 милиона људи било у контакту са вирусом, премда детаљне студије Медицинског факултета у Београду то тек морају да потврде. Највећи број њих је имунолошки реаговао брзо те и нису имали никакве симптоме, али су ипак били преносиоци болести.

Такође, др Тиодоровић у емисији Усијање открива и шта су истраживања показала о вези крвне групе особе и потенцијалом за обољевање, због чега деца до узраста од десет година неће бити вакцинисана чак ни када вакцина буде доступна, као и због чега ретко обољевају и имају благе клиничке слике.

Др Тиодоровић је подсетио да се грађани могу надати бољим данима тек када се стекне колективни имунитет а њега неће бити пре вакцинације или широке прокужености, што носи своје ризике.

Ваш колега Предраг Кон је рекао је да је између 15 и 20 одсто становништва у Србији већ било у контакту са вирусом и стекло неку врсту имунитета, Да ли је то могуће?

– Могу се сложити са колегом, иако је он највероватније имао податке за Београд. Мислим да је та бројка, односно проценат близу реалности, јер имали смо много више оних који су имали лакшу или асимптоматичну слику, посебно кад су млади у питању. И тада се организам може лакше изборити и створити неку врсту имунитета. Кад погледате разне озбиљне научне часописе и студије Имате разних тумачења, од оног да је далеко више они који су стекли имунитет, а има оних који кажу, ево видите некима није уопште остао имунитет. Неко може поново да се инфицира и оболи, али то је ретка ситуација и мали број, рекао је Тиодоровић у “Усијању” на Курир телевизији и нагласио да би број оних који се испитују на колективни имунитет требало да буде већи.

Али, има тога да вирус пронађе осетљиви организам и напада га. Очигледно да није важан само тај хуморални имунитет, већ и ћелијски. Има много ствари које треба научно расправити и расветлити, а за то је потребан дужи период.

Ни за грип не знамо још увек све, иако се деценијама зна за грип , а много је непознаница. Да ли ће пронаћи организам који не ствара уопште имунитет, који не одговара стварањем антитела на провокацију непријатеља вируса и тај организами је прилично угрожен.

Треба бити свестан да је већи проценат, ми смо имали студију коју смо сви заједно радили после пандемије грипа и која је показао сличне резултате објављене овим досадашњим истраживањима рађеним за ковид. Београд је на пример имао око 7,8 посто створеног имунитета од оних код којих је то тестирање рађено, или на пример да је бољи имунитет био у источној него Западној Србији, Војводина је имала најнижи.

То је везано за имунолошке особине становништва. Научници су на пример објавили да је нулта група најотпотнија а најугроженији и најтеже облике обољења добијају они са А, АБ крвном групом.

Рађена је студија у јуну која је утврдила да је колективни имунитет стечен код 6,5 посто, а онда смо имали јулски скок. Вирус циркулише и има скокове и падове.

Да ли је талас или пик то заправо само варијација на тему. Можемо рећи да је први талас био март-април, кад смо имали врло озбиљну ситуацију, да је други био јули који је био и најозбиљнији. Практично имате таласе који се крећу, и то је превод да буде прихватљиво за јавност. Оно што ми радимо стручно су математички модели и графички модели, који говоре да смо ми смо очекивали, као и цела Европа овај трећи удар или талас до краја године.

Односно да ћемо имати новембар и децембар као хладне месеце, дакле зимски период са већом влажношћу, која одговара вирусу и због температуре, а и људи бораве у затвореном простору. Значи, изложенији смо него у летњим месецима, мада нас је јулски удар демантовао, али десило се то да смо тада имали више извора инфекције, оно што ми зовемо вирусоношама. Људи који су били млади, покретни, комуникативни, и самим тим је било више младих међу оболелима. Чим имате већи број носилаца вируса већа је и могућност преношења и заражавања.

Поставља се питање да ли је било потребно увођење ванредног стања, а погледајте зашто су сада Французи увели ванредно стање, или Белгију, Холандију, немачке покрајине, Велику Британију.

Ми морамо да будемо свесни да не можемо целу Србију да стављамо у исти контекст, мора да се строго прати свака локална средина. Када доносите длуке доносите их на основу података, али их доносите на основу понашања, дисциплине, поштовања мера, организације здравственог система, како то све функционише, и од тога зависи да ли треба да се уведе нешто што се зове ванредно стање или ситуација.

Ванредну ситуацију је довољно да прогласи министар, а ванредно стање је нешто много озбиљније, то мора да омогући доношење одлука да затварате школе, позоришта, полицијски час, да ограничите кретање људи. А сада нема потребе. Нема потреба да то сада уводимо, нема потребе да за дужи период, а тада је било оправдано. Зашто бисмо спроводили на пример ригорозне мере у Пироту, Прокупљу, Сомбору… Али у ћемо у Београду морати да заведемо озбиљније ствари.

Шта би то значило за Београд?

То је најмногољуднији град од два милиона становника, много више се меша. Кад говорим о Београду говорим о томе како се понашамо у ГСП-у, на сплавовима, на журкама…

Треба нам шире и обухватније тестирање што значи да морамо обухватити и контакте. Најризичнији су факултети и школе и ако бројка почне да расте треба размишљати не о затварању већ о онлајн настави.

Како ћемо дефинисати колико је много заражених у Београду?

Школе су добро организоване, постоји јасна процедура, и то није само код наша процедута. Међутим. студенте је много теже контролисати него школе где је јасна процедура, зато апелујемо на професоре, наставнике да нам се не понови ситуација из јула. Није исто 100 у Београду и 100 у Ваљеву. Зато су стопе обољевања адекватније за доношење закључака.

Оно што је такође важно је како се понашамо у градском саобраћају и уопште у тим комуникацијама, мислим да се то поправило последњих дана, према информацијама које добијам за Београд, тако је и у Нишу и Новом Саду…У мањим местима је лакше пратити, али немате довољно припадника инспекције, комуналне полиције.

Трећи проблем су велики колективи у којима је већи ризик него у мањим колективима где можете лакше да надгледате спровођење мера.

Ко је ту одговоран?

У великим колективима као што је Јура теже је спровести надгледање. Одговоран је онај ко организује рад колектива ако букне зараза. Зато је важно да власник, послодавац, онај ко води посао, од шефа до директора, обезбеде радницима да безбедно раде у својим фирмама.

Да ли знате да је неко за то одговарао?

То знају санитарне инспекција, здравствена инспекција, помоћник министра, а сада позивам инспекцију рада да појача контролу услова за рад, јер она је надлежна за радне организације. Она оцењује услове за рад, и мислим да они то раде.

Иде сезона слава и то је било посебно осетљиво питање, шта бисте ви саветовали?

Славе треба славити, ту дилеме нема. Ми смо препознати у свету по славама, али мислим да треба да се слави у кући или стану, у породичној атмосфери, не по кафанама и ресторанима. Обезбедити довољно простора гостима, дезинфекцију руку, морамо да схватимо да је то неопходно, треба избегавати љубљење. Маске на довољној удаљености нису неопходне ни на славама, а ако имате много гостију поделите их у више дана. Сечење колача, све оно што иде треба да буде спроведена да се избегне контакт, да не буде љубљења, морамо да схватимо да је то неопходно.

Какву поруку нам шаљу државни функционери који не носе маске, грле се и љубе?

Ако ме питате да ли треба на отвореном да се носи маска, ја ћу да кажем не, осим у неком тренутку. Ако нема одстојања и људи су згуснути испод метар и по, треба маска. За сада кризни штаб не размишља о обавезном ношењу маски напољу, још увек смо бољи него наша ближа околина. Заслужна што смо бољи од земаља у региону и шире, је дисциплина нашег становништва.

Врло је важно питање шта ћемо ми даље да радимо, сада када смо окружени са земљама у којима је сада букнула корона. Очигледно је да постоји “замор материјала” становништва. Ми смо ушли у осми месец трајања епидемије код нас и то траје превише, то замара људе. Зато сам био један од првих који је рекао дајте да дамо људима мало културе и спорта.

Ми не можемо сада да спустимо рампу према околним земљама, јер било која пандемија или епидемија није искључиво медицински и здравствени проблем већ и економски и социјални и психолошки и политички. Ако сад затворите границе према БиХ, Црној Гори, Хрватској, Македонији, ми смо то свесно урадили ми смо спустили због економије, а без економије нема јачања здравственог система и јачања здравља. Али не можете ви тим нашим људима који живе у тим земљама да кажете, могу Срби да дођу а остали не могу, то би била дискриминација. Али морамо да отворимо четворо очију и пратимо да тестирамо да пратимо.

Ова пандемија је и у науци створила да се неки понашају као у ријалитију. И у науци постоји потреба људи за самоистицањем и свега тога што се не заснива увек на стварним на научно доказивим подацима. Што се тиче преношења сада смо свесни да оно није само капљичним путем, већ је то и путем ваздуха.

Светска здравствена вакцинација саопштила да је тешко могуће очекивати да ће масовна вакцинација бити пре 2022.

Ако дође вакцина, чак идеално до краја године мораћемо да идемо по приоритетима. Старије особе, хронични болесници. Деца не, јер се сматра да деца до 10 година немају развијен тај рецептор АЦ2 за ковид вирус. Увек постоје и изузеци, али начелно гледајући деца до 10 година немају развијен тај рецептор да прихватили тај вирус који уђе кроз дисајне органе да би доспео у плућа и направио лом. Али треба напоменути да овај вирус прави и друга системска обољења, на бубрезима, кардиоваскуларном систему, и није само респираторни вирус. Хрвати су зато донели одлуку да деца прва четири разреда не носе маске, а ми смо се задржали да носе маске.

Епидемиолози су у марту били за наставак школске године, али то није урађено због страха код родитеља.

Ове вакцине које се помињу, нико од њих не помиње да она штити старије особе, и морамо ту још да чекамо. Зато није битно чија је вакцина већ која је најсигурнија и да нема нежељених реакција. Врло је важно да добијемо добру, безбедну вакцину којој ће људи да верују.

Има зрак наде, објављен у једном часопису, да једна група америчких научника је нашла да је могуће да вакцина штити и и оне преко 55, па и више.

Како тумачите нагли скок броја оболелих у Београду?

Огромна већина грађана се понаша одговорно. Али, инат су из измислили Срби. Број повећаног броја заражених у Београду је јер увек постоји одређен посто који није дисциплинован. Имате нечега на шта људи реагују са поверењем или неповерењем, рекао је епидемиолог.

Тиодоровић је рекао и да поздравља предлоге које је упутило Удружење грађана “Уједињени против ковида” и њихових потписника.

Они су рекли носите маске, држите растојање, дезинфекција. Па ми се слажемо, у томе смо јединствени”, објаснио је. Тиодоровић је нагласио да се посебно слаже са онима који су били у ковид центрима, који су радили, искусили све страхоте и зарад борбе жртвовали сопствено или здравље своје породице. Оно са чиме не може да се сложи, како је додао, јесу они који су избегавали да буду у ковид центрима, а међу њима има професора факултета.

Ако неко прво треба да уђе у ковид центар то су професори, директори, шефови, начелници…, закључио је др Тиодоровић уз поруку да увек жели да разговара са епидемиолозима из Удружења који су дали низ предлога за борбу против епидемије коронавируса у Србији.

Да ли је теорија о свесном излагању вирусу опасна?

Да веома је опасно. Нема дилеме, постоји та теорија излагања., пустити природни процес. Значи не треба да се вакцинишемо. Пустити да вирус ради шта хоће је погубно. Немам дилеме да причам са антивакцинашима о томе.

Извор: Курир.рс

loading...