АКО послушају савете епидемиолога, домаћини ће ове године за крсну славу водити више рачуна о заштити гостију и себе од вируса корона, него о свечаној трпези.
Јер пораст броја оболелих предвиђа се за две до три недеље када ће се највише људи и окупљати на породичним светковинама.
Домаћинима не вреди да планирају много унапред, јер ће се противепидемијске мере, можда, мењати ако дође до новог налета короне. Оно што ће на њих, у смислу организације славе, највише утицати, јесте број људи који могу да се окупе на једном месту – тренутно је то 30. Ако удар короне ојача, може се лако догодити да се Аранђеловдан, једна од најмасовнијих слава, прослави само у најужем кругу. Реално је очекивати да у случају разбуктавања епидемије, власти поново донесу меру смањивања броја особа на скуповима.
Оно о чему свечари највише треба да воде рачуна, по савету епидемиолога, јесте да обезбеде да сваки учесник у весељу одмах по доласку опере или дезинфикује руке, и да госте распореде, ако за то има услова, по групама у више просторија.
– Породичне славе треба организовати, али тако да сваки домаћин организује да се то славље безбедно одвија у епидемиолошком смислу – каже епидемиолог Бранислав Тиодоровић.
– Нису ту потребне никакве посебне мере, сем да сваки домаћин размисли како ће створити услове да скуп буде безбедан, према величини просторија и броја гостију. Не треба пренебрегнути ни дезинфекцију, не само током славе, већ посебно током припреме хране.
У Српској православној цркви кажу да су свесни ризика које носи епидемија и позивају вернике на будност и пажњу. Ово је прилика, међутим, и да сваки човек размотри питање шта представља крсна слава.
– Наравно да морамо, по упутствима лекара, да узмемо у обзир све аспекте епидемије, па и током светковина – објашњавају у седишту СПЦ. – Дух и смисао крсне славе је пре свега молитвени и литургијски, а онда свечарски и слављенички. Елементе крсне славе чине славско жито, упаљена свећа и колач. Све остало, попут окупљања шире фамилије и пријатеља, богате трпезе и весеља, део су наших лепих обичаја, али без дубљег духовног смисла.
У Цркви кажу да се крсно име неизоставно слави, али у складу са објективним условима.
– Свештеници свете водице по кућама само уколико верници то изричито желе. Цркве су, као и увек, отворене за вернике и свечаре, али молимо за држање узајамне удаљености током литургија и верских обреда. Постоји добра народна изрека коју треба имати на уму и у овом случају – „Ко се чува и Бог га чува“ – кажу у Архиепископији београдско-карловачкој.
Извор: Новости.рс
