Србија

СЈАЈНЕ ВЕСТИ! Србија добија 2,5 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА! Разлог је само један…

Од девет милијарди евра, колико ће бити тежак економско-инвестициони план Европске уније (ЕИП) за Западни Балкан, барем око 2,5 милијарди могло би да буде усмерено на пројекте у Србији, незванично сазнаје “Блиц”. То је груба процена наших извора, имајући у виду ранију сарадњу и карактеристике наше земље.

Овај пакет подршке опоравку региона и економском приближавању ЕУ биће представљен у току недеље, а део је новог Инструмента претприступне промоћи (ИПА3) чија укупна вредност за наредних седам година износи 14,5 милијарди евра за земље у процесу приступања ЕУ. Покушали смо да баш од ЕУ званичника сазнамо којем износу Србија може да се нада, али је портпаролка Европске комисије Ана Писонеро одлучила да нас држи у неизвесности.

– План је и даље у припреми. Бојим се да ћете морати да имате још мало стрпљења док се не усвоји – казала је Писонеро за “Блиц”.

Амбасадор и шеф делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици каже за “Блиц” да ће нови план омогућити повезивање региона и убрзавање реформи.

– Рад на економско-инвестиционом плану је у завршној фази и биће ускоро усвојен. Обезбедиће Западном Балкану финансијска средства за повезивање региона и убрзавање реформи које ће регион учинити привлачном дестинацијом за инвестиције и привреду. Приближиће тржишта Западног Балкана и ЕУ. Биће у складу с циљевима европских планова за опоравак: повезанији, зеленији и дигиталнији – истакао је Фабрици.

Дипломатски извори “Блица” указују да је незахвално говорити о цифрама, али да је превасходно на Србији хоће ли имати пројекте који ће моћи да искористе та средства јер ће се по пројектима, а не по земљама, и додељивати новац.

– Имајући у виду претходна ИПА средства и њихову прерасподелу, очекује се да највећи део финансијске подршке усмерене ка пројектима припадне Србији. Тако је било и до сада, а спомиње се да би могло да буде речи о износу од 2,5 милијарди евра. То је груба процена, звучи логично, имајући у виду ранија средства и пројекте Србије – каже извор “Блица”.

Економско-инвестициони план покриваће 18 пројеката, који ће углавном бити регионалног карактера. Како је најављено, окосница плана биће повезивање, посебно у транспорту и енергетици, зелена транзиција, посебно декарбонизација производње енергије, дигитална трансформација, која укључује широкопојасни приступ интернету.

На то за “Блиц” указује и министарка за ЕУ Јадранка Јоксимовић, која каже да су током лета радили на приоритизацији пројеката.

– Крајем јула смо послали пројекте из области транспортне, енергетске, дигиталне инфраструктуре, као и заштите животне средине, запошљавања. Циљ ЕИП је да се повезе регион у транспортном, енергетском и дигиталном смислу, и посебно еколошки пројекти. Вероватно ће ЕК уврстити од свих партнера за Западни Балкан оне пројекте који имају ту снажну компоненту повезивања.

Наравно, ту су и пројекти подстицања запошљавања, предузетништва у смислу подизања конкурентности. Иначе, највећи део грантова биће заправо узет из ИПА 3 перспективе, а остало би били повољни кредити међународних финансијских инститиција, ЕИБ, ЕБРД. На време смо послали и предлоге пројеката за ИПА 2021. и 2022. како бисмо преостале грантове из ИПА 3 обезбедили за важне домаће пројекте – напомиње Јоксимовићева.

О износима и прихваћеним пројектима, додаје она, није упутно говорити док се не усвоји тачан износ ЕИП за Западни Балкан.

– Комесар Вархељи би онда дошао и детаљно представио све елементе, износе и подржане пројекте. Могу да вам кажем да је Србија спремно ушла у овај посао, цело лето смо сви заједно, сва министарства и кабинет председника и кабинет премијерке и ја као НИПАК (национални ИПА координатор) радили на припреми и програмирању, и кандидовали бројне и важне пројекте за Србију и регион – рекла је она.

Да највише од Србије све зависи, указује за “Блиц” и директор Института за европске послове Наим Лео Бешири.

– Директно Србија може очекивати највећи део инвестиционог плана, али највише зависи од наше јавне управе да ли има довољно људи и знања да искористи цео потенцијал – закључује Бешири.

Следи и извештај

УЗ ЕИП, Србија очекује и извештај Европске комисије о напретку ка ЕУ. Очекују се похвале за помаке у дијалогу са Приштином, али и на рачун економске политике и поред кризе изазване вирусом корона. Ипак, камен у ципели остаће поглавља 23. и 24, која се односе на владавину права.

 

 

 

 

 

Извор: Еспресо.рс/Блиц.рс