Под насловом „Измишљена нација?“ данашње издање листа Франкфуртер алгемајне цајтунг тематизује могућу блокаду приступних преговора Северне Македоније са ЕУ.
Могућу блокаду најавила је Бугарска.
Како пише Дојче веле, аутори текста у листу Франкфуртер алгемајне цајтуг (ФАЗ) су Томас Гучкер из Брисела и Михаел Мартенс из Беча. Они описују спор који је изазвала Бугарска у Бриселу јер је њен представник Димитар Цанчев већ други пут најавио да ће приступни преговори Северне Македоније и Европске уније, чији је почетак планиран за време немачког председавања унијом до краја године, почети тек када Скопље испуни посебне бугаске услове.
„Софија у суштини захтева да Македонци признају да су првобитно били Бугари, да су говорили бугарски, пре него што су процесом фалсификовања историје почели да се осећају као посебна нација.“
Међу представницима Европске уније су наступи бугарског колеге дочекани са неразумевањем и чуђењем. Нико га није подржао, ни Грци, ни Французи ни Холанђани, који су до пре годину дана блокирали приступне преговоре са Северном Македонијом и Албанијом.
Бугарска је још у августу својим партнерима у ЕУ једним меморандумом објаснила шта је њој битно: Тако, на пример, суседна земља према Софији у званичним документима Уније сме да се зове само Република Северна Македонија али никако и Северна Македонија, иако је та краћа верзија имена у међународној практичној употреби.
„За Софију је то географска ознака којом се обухватају делови њеног региона историјске Македоније па би се из тога могло извести угрожавање бугарског територијалног интегритета“, пише ФАЗ.
Негирање језика
У тексту се наводи да Бугарска одбија и назив „македонски“ за најважнији званични језик у суседној земљи. Аутори наводе став Софије да је и македонски језик производ југословенског фалсификовања историје па би за званичне документе требало да буде дозвољен само назив „официјелни језик по уставу Републике Северне Македоније“.
Софија сматра македонски језик бугарским дилалектом, а Београд је, према званичном бугарском тумачењу, између 1918. и 1991. успешно покушавао да „затре“ бугарски идентитет.
Аутори наводе аргументацију Софије: „Према бугарском тумачењу прво су убеђивали Македонце да су ‘јужни Срби’, да би им од 1944. у комунистичкој Југославији причали причу да су самостална нација. Уз то је од 2. августа 1944. проглашен македонски језик и са фалсификованим документима представљен као идиом дуже прошлости.
Осим тога према тумачењу Софије, преко 100 000 Бугара који се нису изјаснили као Македонци убијани су, затварани, протеривани и интернирани у концентрационе логоре. Додуше, Бугарска не оспорава право грађана суседне земље да се изјасне онако како желе, нарочито јер је по виђењу Софије више генерација одрасло у духу југословенске пропаганде. Али Софија је и на становишту да неће трпети ревизију заједничке историје или порицање заједничких етничких и језичких корена као и наводно од Скопља државно подстицане антибугарске идеологије. У вези са тим, каже се у Софији, Бугарска је обавезна да поштује резлуцију сопственог парламента с краја 2019“.
Луксембург у Белгији
Аутори наводе примедбу Брисела – зашто Софија није своје ставове изнела раније, за време преговора Скопља и Атине о имену државе. У тексту се подсећа да је Македонија, како се држава звала до 2018, променила име у Северна Македонија под притиском Грчке.
„Већ у том спору је Брисел имао критичку примедбу да у Белгији постоји провинција Луксембург, али да две државе (Белгија и Луксембург) једна другу не доводе у питање. Сада се исти аргумент чује као одговор на бугарске захтеве. У Бриселу се никако не жели додатно оптерећење приступних преговора западнобалканских земаља питањима идентитета. Напокон, у региону постоји довољно других проблема као што су слабе институције и корупција.“
У тексту се подсећа на то да су приступни преговори Скопља дуго одлагани и да је требало да се отворе до краја године, за време немачког председавања Унијом, те да их Бугарска може блокирати, јер се одлучује једногласно. Стога је Немачка као председавајућа Унији замолила Софију и Скопље да спор реше билатерално.
У тексту се наводи да су министар спољних послова Немачке, Хајко Мас, као и његов државни секретар за европска питања Михаел Рот телефонирали прошле недеље са колегама из Софије и Скопља.
„Дипломате Европске уније показују опрезни оптимизам у односу на могућност да се тако изнађе решње. У бриселским куговима се каже да би се проблем око имена једном зувек решио када би Скопље обзнанило да нема никакве територијалне претензије на историјску регију Северну Македонију.
На то се у Скопљу указује на северномакедонски Устав у којем се изричито искључују територијалне претензија према комшијским државама, а и додаје се да се не меша у унутрашње ствари других држава. Ако је то пожељно, Скопље је спремно да то потврди посебно свакој од земаља Европске уније.
У Бриселу се каже да би додуше у документима Европске уније могла употребљавати формулација официјелни језик без његовог именовања. Али ту се дира осетљиво место које Брисел узима озбиљно: Како земља назива свој званични језик не би требало да одлучи други. Уз то, Северна Македонија има два званична језика – македонски и албански“, подсећа ФАЗ.
Спорни историјски наративи широм региона
У опширном тексту се наводи и аргументација Скопља, у којем претпостављају да је Бугарска инспирисана примером Грчке, која је имала успеха у својем уцењивању, па сада Бугарска неће да нападне само име државе већ и идентитет њених грађана.
„На бугарски захтев да Северна Македонија званично каже да у Бугарској не постоји македонска национална мањина, Скопље одговара да у Европи двадесет и првог века не могу државе да одређују да ли људи смеју да се осећају као припадници неке мањине.
Осим тога, чудно је да Бугарска деценијама није имала примедбе на државно име Македонија, а сада се осећа угроженом од Северне Македоније.
Скопље наводи и то да бугарска тврдња о постојању само сопствене сингуларне историјске истине која би била записана у приступним преговорима не спада у 21. век“.
У тексту се каже да свих шест западнобалканских држава гледају са забринуошћу бугарску политику. Скопље опомиње: „Ако би убудуће свака држава чланица ЕУ наметала своју историјску слику кандидатима за приступање Европској унији, онда би свако будуће проширење било би фактички немогуће, пошто су и између осталих земаља региона спорни историјски наративи“, пише Франкфуртер алгемајне цајтунг.
Извор: DW
