Судећи по последњим прогнозама метеоролога мале су шансе да ћемо у Нову 2021. ући са снегом, али је извесно да нас наредних десетак дана чека магла. Она, нажалост, у урбаним срединама значи и повећано аерозагађење.
Иако смо ранијих година већ навикли да децембар буде у правој зимској атмосфери са снегом, по тврдњама метеоролога Недељка Тодоровића, проћи ће без снежних падавима, али и без знатно ниже температуре.
– Што се тиче новогодишње ноћи, још је незахвално прогнозирати како ће бити време и да ли ће бити снежних падавима, али у наредних седам до осам дана, односно до 23-24. децембра, неће бити ни захлађења, ни топлијег времена, али нас очекује магла у јутарњим сатима, а понегде и у већем делу дана – рекао је Тодоровић.
Променљиво време у јануару
Тренутне температуре у Србији, како је додао, изнад су просечних вредности за ово доба године. У суботу, првог дана викенда, како прогнозира, појачаће се југоисточни ветар који ће почетком наредне седмице у кошавском подручју ускомешати маглу и облачност, тако да ће бити ведрије време, “али без значајније промене температуре”.
– Између 25. и 28. децембра очекује се кратко захлађење и наоблачење с падавинама. Снег ће тада падати на планинама, док ће у нижим пределима вероватноћа падавина бити 50 одсто. Евентуално у ноћним сатима, а негде и у јутарњим, могло би да буде снега у нижим подручијима, али је у Војводини и у Београду мала шанса да ће се задржати, ако га уопште буде. Након 28. децембра, очекује се мало топлије време и генерално до почетка јануара не очекује се озбиљније захлађење са снегом – сматра Недељко Тодоровић, закључујући да нас током првог месеца 2021. године очекује променљиво време са сменом кише и снега, „али још није познато колики ће интензитет захлађења бити и да ли ће оно проузроковати више снега“.
Ђорђе Ђурић, такође познати метеоролог, на свом Фејсбук профил објавио је предвиђање временских прилика за наредних десетак дана и констатовао да нас у том периоду и даље очекује време „без снега и праве зиме на видику, иако смо 1. децембра ушли у климатолошку зиму“.
– Ово је најдужа могућа временска прогноза за коју можемо бити сигурни. Време је за сада стабилно и суво, нема изгледа за падавине у наредних десетак дана. Магле ће бити више у низијама, што ће изазвати инверзију да температуре буде виша на планинама него у нижим пределима. Како нас време очекује у новогодишњој ноћи ипак ћемо моћи сигурније да прогнозирамо тек за неколико дана – појашњава Ђурић.
Шансе за снег после 26. децембра
Коначно, познати новосадски метеоролог Марко Чубрило предвиђа да би снег у Србији могао да почне да пада тек после Божића по грегоријанском календару. Он је у својој објави на Фејсбуку навео да се у око 22. децембра, када почиње календарска зима, очекује пролазно погоршање времена уз мање захлађење, али да након 25. децембра „расту шансе да дође до конкретнијег захлађења са снегом у низијама“.
– На жалост свих који прижељкују прави зимски угођај за дочек Божића по грегоријанском календару, то је све мање вероватно, јер би се наш регион све до око 27. децембра налазио у релативно топлом југозападном ваздушном струјању те би било свакако претопло за снег у низијама. Наравно да још увек могуће да цела синоптика мало „пожури“ и да хладан ваздух до нас стигне раније, али засад то делује мало вероватно. Око 24. децембра се рачуна на јаче погоршање уз кишу, снег на планинама и јак јужни и југозападни ветар. Знатно веће шансе за снег се јављају после 26. децембра када модели симулирају пробијање хладног ваздуха и над наш део Европе уз секундарну циклогенезу над Јадраном. Такав развој синоптике би нам могао донети први прави снег у низијама ове зиме – закључио Чубрило у својој објави.
Могуће веће загађење ваздуха
Оно што је извесно, без снега и кише као природних пречишћавача ваздуха, судећи по овој временској прогнози за наредних десетак дана, Србију чека повећано аерозагађење.
– Када метеоролози најаве топлотну инверзију, да је температуре виша на планинама него у нижим подручијима, то значи смањење ваздушног притиска и задржавање магле у низијама. С обзиром на прогнозиране ниже температуре у низијама, што ће проузроковати и појачано грејање, то значи и повећање кондензације ваздуха, али и концентрације ПМ суспендованих честица у ваздуху, које се у виду смога задржавају над урбаним срединама – каже Биљана Младеновић, стручњак за квалитет ваздуха у ваљевском Заводу за јавно здавље.
Извор: Блиц
