Србија

ЏЕЈОВ ДРУГ ОТКРИВА ТУЖНЕ ДЕТАЉЕ: Ово га је много болело

Анастас Скакоски (62), који је седамдесетих био штићеник дома заједно са Џејом Рамадановским, испричао је за Курир своја сећања на тај период и открио неке занимљиве детаља из живота славног певача.

Прича о дружењу са Џејом почиње 1975, када је он стигао у Завод за васпитање деце и омладине на Вождовцу.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

– Ја сам у дом дошао две године пре њега. Ни он ни ја у дому нисмо били због некаквих преступа или проблема са законом, већ по одлуци суда и Центра за социјални рад. Дакле, тамо је било доста деце из маргинализованих породица, сиромашних – казао је Скакоски и присетио се Џеја из тог периода.

– Дете од десет година, послушно и драго свима. Слушао је васпитаче, јесте имао неке испаде, нормално, али су му то толерисали јер је увек био весео, ведрог духа. Сећам се једне ситуације, повредио је ногу и била му је у гипсу, па је направио неку глупост и васпитач је хтео да га бије, а он се у таквом стању попео на дрво. Мене су једном ошишали на ћелаво јер нисам био добар, а кад су Џеја хтели да ошишају, он је рекао: „Па ја ионако имам мало косе, шта ћете мени да одсечете?“ – прича Анастас.

У периоду кад су обојица били штићеници дома, сниман је филм „Специјално васпитање“.

– Мој васпитач Мирослав Симић је писао сценарио. Али Џеју, као ни другој деци ромске националности, нису дали да буду статисти, не знам зашто. Друга деца из дома су се појављивала у кадровима. Џеја је јако болело што му мајка није долазила у посете. Много је био тужан и повређен. Једном, кад је био несташан и нису хтели да га пусте у суботу по подне да иде кући, што је био обичај, он је онако тужан певушио „Недеља, а мене с вама нема“. То је касније испричао Марини Туцаковић и она је написала маестралан текст за песму „Недеља“ – открива Скакоски.

Кад су напустили Завод за васпитање, Анастас и Џеј сретали су се повремено, али су обојица наставила да помажу деци у дому, где су провели године одрастања.

– Срели смо се у Добановцима, мислим да је била 1991, он је певао и оставио је за мене место у првом реду. Још давно ми је управник дома Драган Роловић причао да Џеј стално доноси поклоне деци, карте за своје концерте и за концерте својих колега. Умео је до донесе 500 евра, ситно по 20, па да подели тим малишанима. Шта да вам кажем, лако је постати личност ако су вам родитељи адвокати, бизнисмени… Али одрастати у дому, жицкати на улици, скупљати пикавце, чекати да вам неко удели нешто, тешко је, много је тешко – завршава Скакоски.

Фута о песми „Зар ја да ти бришем сузе“ Многи певачи су је чули, али је само Џеј могао тако да је отпева

Александар Радуловић Фута за Курир прича како је песма „Зар ја да ти бришем сузе“ дата баш Џеју. Постојале су приче да су је желели Мирослав Илић и Весна Змијанац, али он каже да они нису били у оптицају да је узму.

– Идеја је тада била да се Мирослав појави на Сплитском фестивалу, класичан народњак који пева класичан забавњак, али са песмом „Боже, чувај ту жену“. Он није могао да преломи да ли ће или неће и остало је на томе, добра идеја у покушају, али без реализације. А Весна никад није инсистирала на тој песми. Мелодија и текст су јој се допали, као и другим певачима који су прошли та креативна дружења са нама, где је преслушавање нових песама била свакодневица. Могли су разни да је сниме, али код свих би она била у другом плану јер су гањали брже песме, хит на прву лопту, комерцијалу. Ово са Џејом је посебан случај. Кад смо Марина и ја чули како је отпевао рефрен те песме, неочекивано и другачије од било ког другог певача, све нам је било јасно. Феноменално! И тада се указала прилика да га убацимо на фестивал Месам 87, јер смо знали да ће проћи запажено код публике. Наш фаворит је био Радослав Родић Роки са песмом „Жена“, који је и победио на том фестивалу, али то је био Рокијев четврти албум, а за Џеја дотад нико осим нас није ни чуо. Тако да се све поклопило – тада је Џеј освојио награду за најбољег дебитанта и треће место по гласовима публике! Сви смо били одушевљени, а остало се зна. Љ. Р.

Извор: Иван Ерцеговчевић/Курир

Ознаке