loading...
Србија

ЈЕЗИВО УПОЗОРЕЊЕ СРПСКОГ КЛИМАТОЛОГА: Пред нама су поплаве, бујице и топлотни таласи

Фото: Јутјуб

НАРЕДНИХ неколико година Србија ће се суочити са поплавама, сушама и топлотним таласима који ће бити чешћи него икада.

Српски климатолози упозорили су на ову појаву и нагласили да је то данак који плаћамо због огромне количине угљен диоксида у нашој атмосфери.

Последице свега тога биће много веће него што можемо да замислимо у овом тренутку, каже климатолог Владимир Ђурђевић, професор Физичког факултета у Београду.

– Србија је увелико у проблему због глобалног отопљавања. Суше су два пута чешће и летњих падавина је мање за 30 одсто. Уместо тога, имамо појаву кратких и интензивних пљускова који су ризик за стварање поплава. То јесте наша климатска слика данашњице – упозорава професор Ђурђевић.

Периоди без падавина су јако дуги, а када киша падне, то су нагле и обилне падавине које наша инфраструктура и канализација не може да испрати.

– Свима је већ познато како за кратко време дође до бујичних поплава, чак и у Београду. Ако ништа не урадимо, то ће постати наша свакодневица. То значи да ћемо готово сваке године имати овакве проблеме који доносе огромну штету. Можемо да очекујемо и да ћемо топлотне таласе имати више од 200 дана годишње – каже климатолог.

Један конкретан пример како на сваког грађанина све ово утиче, јесте то што је слуша пре неколико година довела и до повишеног нивоа афлатоксина у млеку.

– Велика суша пре неколико година смањила је принос кукуруза за 50 одсто и подигла ниво афлатоксина у овој биљци. Преко ланца исхране, овај кукуруз је завршио код крава, затим у крављем млеку, затим у продавницама и на нашем столу – објашњава професор Ђурђевић.

Он подсећа да због енергетског сектора, производње струје и топлотне енергије, Србија годишње у атмосферу емитује 58 до 62 милиона тона угљен диоксида.

– Морамо да се пребацимо на савремене начине стварања енергије, јер је трошак који ћемо морати да платимо ЕУ због емитовања угљендиоксида огроман и много већи него да сада пређемо на нови извор енергије. Можемо да кажемо да смо од почетка 2000. године до данас, због штете која је овим путем настала изгубили 7,5 милијарди евра. Сличан је случај у целој Југоисточној Европи – каже Ђурђевић.

Док не буде споведено решење на глобалном нивоу, климатолог саветује да се за почетак промене ствари које су могуће на локалном нивоу.

– Морамо да престанемо да користимо фосилна горива. Тренутно решење за пољопривреду јесте да променимо праксу, због суше повећамо површине које се наводњавају и схватимо да климатске промене постоје и да морамо нешто да мењамо – каже Владмир Ђурђевић.

Извор: Мондо