Иако је уочи Нове године званично најављивано да би привреда могла да очекује нову државну помоћ, мало ко је веровао да би то могла да буду директна новчана давања за сваког радника.
И док је већина привредника веровала да би се овај пут подршка односила на најугроженије секторе, најновија информација је да до Сретења стиже “пакет” који је привреда до сада највише поздрављала.
Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће до Сретења (15. фебруара) бити донет додатни пакет помоћи привреди. Како је рекао, то неће бити издашна помоћ као први пакет, али ће бити нова ињекција за компаније, привреду, предузетнике, мала, средња, па и велика предузећа, што је, каже, 1.052.000 људи који су обухваћени тим системом.
Вучић је прецизирао ће то највероватније бити помоћ у виду исплате два или три пута по пола минималца, што је, каже, огромна помоћ и подршка.
Дакле, предузећа би могла да очекују помоћ у виду 32.000 динара по запосленом за два месеца или око 48.000 динара за три месеца. Нови увећани минималац, који важи за ову годину, износи око 32.000 динара.
Сада је само питање да ли ће новчана помоћ бити иста и за мале и за велике привреднике јер у претходним пакетима мера, није дељена линеарно. Питање је и какви ће бити услови, а знамо да је и у првом и у другом кругу, услов био да нема отпуштања више од 10 одсто радника, и то три месеца након добијања последње минималне зараде.
Оно што је извесно јесте да ће бити и помоћи за најугроженије секторе. Како је председник најавио биће и “секторске помоћи за туризам, за хотелијере, туристичке агенције, водиче, за аутобуске превознике, са још пола минималца”.
А мотив је, тврде упућени, намера државе да задржи раднике и очува запосленост.
“Нови пакет помоћи привреди вероватно има оправдање у трећем таласу пандемије који је захватио и Европу и нашу земљу. У том смислу неминовно је да се држава опет појави као неко ко је једини тренутно у могућности да подржи економију, а сасвим је очекивано да са директним давањима на неки начин буде увезан и захтев да се радници не отпуштају у наредном периоду, јер у супротном не би било логике”, оценио је у разговору економиста Иван Николић.
Он додаје да ту постоји и такозвани “морални хазард”, као што је изјавила немачка канцеларка Ангела Меркел – “неки су се већ навикли на помоћ и сад им је тешко да прихвате чињеницу да ће она једном стати и да ће се завршити”.
Гарантна шема
Председник је додао да ће настојати да се продуже и гарантне шеме, које су се одлично показале, а овог пута би преко тог система могло да буде обезбеђено још два пута по 500 милиона евра. Вучић је навео да се за седам дана очекују први договори са ДФЦ вредни 300 до 400 милиона долара.
“Ако бисмо могли још 1 милијарду за предузећа да обезбедимо преко гарантних шема. То је оно што могу да обећам, а размишљамо на који начин током године да помогнемо грађанима да бисмо подстакли општу потрошњу”, рекао је Вучић.
Додао је и да је најтеже питање мораторијум на порез.
Укупна помоћ 700 милијарди динара
Подсетимо, укупна помоћ државе привреди и грађанима од почетка кризе изазване пандемијом ковида 19 износи 700 милијарди динара, односно шест милијарди евра. То је око 12,7 одсто нашег бруто домаћег производа.
Први пакет мера био је вредан 5,1 милијарду евра и подразумевао је исплату помоћи у висини три минималне зараде за предузетнике, микро, мала и средња предузећа у приватном сектору, односно субвенције 50 одсто минималне зараде за три месеца великим предузећима, чији запослени су послати на принудни одмор, због смањеног обима пословања или потпуне обуставе рада.
Свим предузетницима, паушалцима, малим предузећима, држава је уплатила три минималне зараде за сваког запосленог, односно нешто више од 90.000 динара или око 750 евра.
Други пакет мера подршке привреди донет је крајем јула и он је био “тежак” 66 милијарди динара. Тада су исплаћене две рате од по 60 одсто минималне зараде, а на два минималца из овог пакета могли су да рачунају и привредни субјекти основани током пандемијске кризе.
Услов за добијање државне помоћи и у првом и у другом кругу био је да нема отпуштања више од 10 одсто радника три месеца након добијања последње минималне зараде.
Извор: Еспресо.рс/Блиц.рс
