Само је нешто пукло иза наших леђа. Махинално сам пошао да се окренем и видео да ауто лети на нас. Гледао сам смрти у очи. Бацио сам се у ограду и пао доле. Само ме је Бог спасио, али мој комшија Дејан кога сам волео као брата није имао среће. Видео сам да га није било поред мене, а ишли смо раме уз раме… Почео сам да га тражим, да видим где је, да му помогнем… Лежао је 200 метара наниже насред улице. Убио га је као пиле…
Овим речима, кроз сузе, Драган Огњановић из Ниша испричао је за „Блиц“ како је погинуо Дејан Илић (48), ког је на тротоару усмртио „ауди“ којим је управљао Београђанин Немања Стаменковић (19). Возач „аудија“ је, највероватније услед неприлагођене брзине, изгубио контролу над возилом, излетео са коловоза, покосио прво дванаестогодишњег Андреја Прекљушаја, који се враћао из тржног центра, а потом Дејана Илића. Дечак је настрадао на лицу места, док је Илић стравичним повредама подлегао сат времена касније у Ургентном центру.
Огњановић каже да је као и сваке вечери шетао Булеваром Медијана са Дејаном, када се десила трагедија коју нико није могао да наслути.
– Отишли смо до „Стоп шопа“, прошао је неки сиви „алфа ромео“ ненормалном брзином. Рекао сам му: „Брате мој гледај шта раде.“ Каже ми Дејан: „Да, дивљају, полудеше са колима“. Наставили смо да причамо о риболову, јер волимо да пецамо. Рекао сам му: „Следеће године ти, ја и наш трећи комшија Нешко идемо на Дунав на недељу дана да пецамо, да мало дамо души одушка“. Дејан је рекао „Важи, идемо“. Нисмо стигли да завршимо реченицу, само сам одједном чуо да је нешто пукло иза наших леђа. Махинално сам се окренуо и видео да ауто лети на нас, али не праволинијски, него бочно према нама – прича кроз сузе Огњановић.
Како додаје, сцена је била као на филму.
– Као у филмовима када имају сцену да ауто лети, е ја сам синоћ то гледао… Гледао сам смрти у очи. Бацио сам се у ограду и пао доле. Он јадан није стигао. Када сам устао почео сам да га тражим… Био је 200 метара наниже насред улице. Трчао сам до њега да видим да ли је жив. Молио сам Бога из свег гласа, викао сам, вриштао сам: „Деки брате мој, држи се, ти си јак, брате мој…“ Још је давао знаке живота, али много је јак ударац био… Лежао је без патика на улици и глава му је била у води, па сам му ставио нешто да му буде јастук под главу. Онда су дошли полицајци, Хитна помоћ… – прича директни очевидац несреће кроз сузе.
„Ауди“ се након што је покосио Андреја и Дејана, закуцао у неки знак који је био између колвоза и тротоара и ту се зауставио.
– То се десило таквом брзином да не могу да вам опишем. Када сам пао и ударио у ограду осетио сам, од брзине којом је прошао ауто, као да ветар дува. Ваздушни притисак, или како да то назовем, осетио сам на себи. Прострујало је поред мене. Мислио сам да сам мртав, па када сам устао гледао сам где се налазим, јел сам цео… Мислио сам да је то мој крај… Само ме је Бог спасао, али мој брат Дејан није имао среће – прича потресени човек.
Када се окренуо, каже, видео је да Дејана нема у близини а само секунд раније били су раме уз раме.
– Шетали смо, причали, делио нас је сантиметар… Како очи склопим мени су те слике пред очима и пратиће ме док сам жив. Изгубио сам неког најрођенијег, сваког дана смо били заједно – прича Драган плачући.
Драган каже да је са комшијом Дејаном био јако близак и да су се поштовали и волели као да су најближи род.
– Нас три породице смо се дружили, када се видимо, ми се не поздрављамо него се изљубимо, толико смо се поштовали. Дејан је био једна добра душа, неикварена, поштена, човек вредан, племенит и поштен који је свима помагао. Увек је био за дружење, за помоћ, за весеље. Прексиноћ смо причали о звучнику који смо дали код мајстора на поправку да га узмемно због музике, да направимо нешто, поново да се веселимо, да уживамо. И сад крај, нема даље, тачка. Туга, туга, катастрофа. Три детета је оставио, најмлађе има само шест година – додаје он.
„За два дана два пута сам избегао смрт“
Драган Огњановић каже да је за два дана „за длаку“ два пута избегао смрт због несавесних возача.
– Прекјуче сам избекао смрт за 10 центиметара јер је налетео „мерцедес“ на мене док сам возио скутер. Излетео је испред кривине ненормалном брзином и на 10 центиметара смотао испред мене. И када је стао, а он је бар стао, ја сам пришао и рекао: „Брате па зашто толико јурите овде“, а он ми каже: „Нисам ишао ни 60 километара на час“. Па зар је мало 60 километара на час у „лакат“ кривини? То је било прекјуче, за 10 центриметара сам избегао смрт. Јуче сам избегао смрт за два милиметра – каже Драган.
Извор: Блиц.рс
