loading...
Србија

Игор Јурић открио све: “МИКА АЛЕКСИЋ ЈЕ ДУГО ПРИПРЕМАО ЖРТВЕ ЗА КРАЈЊИ ЧИН”

Игор Јурић, оснивач Фондације “Тијана Јурић”, изјавио је да случај злостављања у школи глуме Мике Алексића веома важан за нашу земљу.

“За нас из фондације је важан случај јер смо у контакту са неколико жртава злостављања, које се плаше да иступе у јавности. Од овога умногоме зависи како ће се оне (жртве, прим. нов.) опходити према друштву, како ће се завршити случај, колико ће трајати, да би и оне могле да се обрате и ставе злостављаче тамо где им је место”, истакао је Јурић.

Истиче да нема разлике у томе да ли је неко јавна или непозната личност када је реч о успостављању система манипулације и вршења сексуалних деликата.

“Узменирило ме је то што је неко ко је јавна личност, призната особа у нашем друштву, то је огроман губитак поверења у људе којима дајемо своју децу и верујемо да ће урадити добру ствар са њима”, наглашава оснивач Фондације “Тијана Јурић”.

Јурић сматра да је осумњичени Алексић дуго припремао жртве за крајњи чин и то на један перфидан, интелигентнији начин.

“Овакви људи су много опаснији и чешћи. Они су свуда око нас, у свакој школи”, сматра Јурић.

Психолог Тања Игњатовић наглашава да је овај случај није узнемирио јер се она са насиљем сусреће свакодневно кроз рад у Аутономном женском центру.

“Насиља има толико много и сваки дан о томе слушамо, заправо знамо да то постоји много више него што се пријави и стигне до јавности. Важан је начин на који су ове жене одлучиле да пријаве искуство и да покажу солидарност. Показани су типични механизми које користе сви насилници”, наглашава Игњатовићева.

Тања Игњатовић указује да не постоји ништа страшније од сексуалног искуства које поништава све границе, и физичке и психолошке.

“Ми немамо право да натерамо некога да крене у поступак пре него што он смогне снаге да пријави. Између насилника и жртве често постоји огроман дисбаланс моћи које он може да злоупотреби и све кораке поништи”, указује психолог.

Такође, како каже, неко коме је одузета свака контрола, мора да научи временом да ту контролу врати, мора да одлучује када у нешто креће а када не.

“Родитељ може да препозна ако има информацију. Деца су збуњена и не препознају радњу. То је толико страшно да не можете да мислите и говорите, те емоције преплављују – стид, страх, кривица, љутња, бес и деца имају различита мишљења шта ће се десити ако кажу. Није питање да ли ће ме родитељ разумети, они се плаше и последица кад кажу родитељима”, наглашава Игњатовићева.

Игор Јурић је указао на пример дечака који се јавио Фондацији, а годинама је трпео тешко сексуално злостављање.

“То је страшна патња. Његов највећи страх је био да га породица не одбаци, он је мислио да је крив, мислио да је радио нешто погрешно, био је уцењен, а реч је о изузетном детету”, истакао је Јурић.

Игњатовићева додаје да људи често и не примећују насиље јер смо нормализовали такав начин разговора.

Нагласио је и да је велико питање због чега неко одабере да пре оде и пријави фондацији или НВО, него полицији. Један од разлога су и дуги мукотрпни поступци.

“Често одустану кад морају да понављају исто што им се десило, по три-четири-пет пута пред судом”, указао је Јурић.

Ивана Јосифовић, судија Вишег суда, наглашава да је у овом случају значајно да се кривични поступак ефикасно спроведе.

“Увек бих охрабрила да се случај пријави. Пријављивање новинарима и НВО је корисно из других аспеката, али институцијама јесте ради остваривање сваке заштите која је формално-правна. Ми можемо морално осудити сваки чин о ком се прича, али правна држава тежи да се свако противзаконито понашање подведе под правну форму и казни, да би се заштитиле потенцијалне жртве”, напоменула је Јосифовићева.

Навела је да у случају силованих глумица следи спровођење истраге и прикупљања доказа.

“Сваки доказ се цени понаособ па тако су и изјаве оштећених валидан доказ. Петнаест година је рок застарелости од тренутка када се започне нека процесна радња, а када се не започне и 30”, нагласила је Јосифовићева.

 

 

 

 

 

 

Извор: Мондо/РТС