МУЛТИПОЛАРНОСТ ће на глобалном нивоу и у следећој години наставити да доноси нове кризе, а геополитички једно од највећих жаришта у Европи у 2021. остаће Косово и Метохија, оценио је професор Факултета за дипломатију и безбедност Душан Пророковић.
– Тзв. Косово је засновано на неправу. Оно је устројено да буде нестабилно, да буде стални извор некаквих тензија, а то се може решити само елиминацијом узрока, ликвидацијом те лажне државе – сматра Пророковић и додаје да је о томе илузорно говорити зато што на Западу не постоји спремност да се тако нешто предузме.
Додаје да ће Србија морати да настави да регулише те односе на неком техничком и оперативном нивоу који није политичког карактера и yз констатацију да није сигуран да ће то задовољити косовске Албанце и њихове западне спонзоре, истиче да да другог оквира за одржавање тренутног нивоа стабилности нема.
Према његовим речима, једно време се мислило да се тај проблем може превазићи чланством у ЕУ, али да се сада види да ни од тог потенцијалног чланства у ЕУ нема помоћи тако да, сматра, треба тражити нове модалитете сарадње и одржавати их што је дуже могуће.
Када је у питању дијалог Београда и Приштине, Пророковић оцењује да никоме није у интересу да се тај дијалог прекине и додаје да ЕУ мора да симулира да неки дијалог постоји.
Они су посвећени решавању тог проблема, а то решење је за њих – да Србија призна лажну државу Косово, каже Пророковић.
Што се САД тиче, додаје, њима такође одговара да се настави дијалог из разлога што мисле да ће у овој или будућој српској влади преломити неког од лидера да потпише коначно тај папир и пусти такозвану државу Косово у УН.
И Русима одговара наставак преговора јер они посматрају цео тај процес као незавршен док преговори трају, каже Пророковић и додаје да су Београд и Приштина принуђени да у томе учествују чак и када не би имали конкретне разлоге.
– Не видим да било ко жели отворено те преговоре да прекине и у том контексту они ће вероватно наставити да таљигају. Биће их, не треба очекивати неке велике резултате, а једино што може узроковати прекид јесу неке оштре унутрашње кризе као што је ова у Приштини са падом Владе – каже Пророковић.
Међутим, додаје, избори сами по себи не могу да прекину преговоре, али преговоре може да прекине радикализација унутрашње ситуације до које може доћи након избора.
Када је реч о притисцима на Србију, Пророковић каже да их је било и да ће их бити, али да су у овом тренутку много мањи него што су били пре 10 година, а неупоредиви са периодом од пре 20 година.
– Притисци су некада били јачи са истока, него са запада, а сада живимо у историјској фази када су притисци са Запада много јачи,него што је утицај Кине, Русије или Турске – каже он.
Дугорочно, једини одговор на те притиске је јачање институција, наводи Пророковић и додаје да „смо исувише мали да бисмо се бавили континенталним, а камоли глобалним питањима“.
Треба препознати одређене трендове, процесе и онда усклађивати своје интересе са тим“, наводи.
Када су у питању кризе на глобалном нивоу, Пророковић подсећа да је до ескалација криза 2020. године дошло у Белорусији, затим на Нагорно – Карабаху, а и Молдавија се спомиње као пример за сучељавање с једне стране Кине и Русије и са друге стране САД.
– Имамо и неколико геополитичких жаришта на Балкану тако да за претпоставити је да оно што смо виђали претходних година ће се наставити не само наредне, већ у наредним годинама – каже Пророковић.
Додаје да поред Косова и БиХ поново спомиње као тема која ће доћи на ред међународне заједнице, али сматра да је тамо конфликтни потенцијал много мањи него на Космету.
Пророковић каже да постоји и много отворених питања у Северној Македонији која се заобилази у извештајима западних агенција и то, како каже, зато што је та земља ушла у НАТО.
– Али, потенцијала за унутрашњу дестабилизацију има – примећује Пророковић и додаје да је и у Црној Гори крхка безбедносна ситуација, као и да у тој земљи има унутрашњих потреса који су индуковани покушајем Мила Ђукановића да наметне Закон о слободи вероисповести.
– У региону имамо изворишта потенцијалне нестабилности, али ја не видим да у овом тренутку било коме од међународних фактора одговара да ту нестабилност појачава и да нас уведе у неку нову фазу јер много тога је на дневном реду када говоримо о сучељавању великих сила, а Балкан није међу приоритетима и надам се да ће тако и остати – наводи Пророковић.
Наводи да је потребно да сви у региону одржавају ситуацију стабилном или је макар таквом приказују, а не да се „гурају“ на дневни ред међунаордних тема јер како се буде радикализовао однос између кључних актера међународних односа тако ће и они нас стављати пред све непријатније изборе.
Извор: Танјуг
