loading...
Свет

Језиво упозорење! КОРОНА ИМА НАСЛЕДНИКА? Смртност од новог вируса је 75 одсто, а лек НЕ ПОСТОЈИ

Док се свет носи с проблемом ковида-19, вирусолози у Азији се већ баве следећом пандемијом

За нови вирус нипах не постоји лек. Иако се тешко преноси на човека, смртност је велика, чак 75 одсто. Природно станиште овог вируса се налази у организму воћног слепог миша.

ВЕЛИКА СМРТНОСТ

Један од најпознатијих вирусолога у Бангладешу, Карим Вачапундупелди каже да се ради о великој претњи, јер за нипах нема лека, а смртност је висока.

– Стопа смртности вируса нипах је од 40 до 75 одсто, зависно од места избијања епидемије.

Овај вирусолог није усамљен у својој забринутости. Сваке године Светска здравствена организација ажурира велику листу патогена који би могли изазвати хитну здравствену ситуацију и према томе одлучује о приоритетима у финансирању истраживања и развоја. СЗО је усредсређена на патогене који представљају највећи ризик по људско здравље, оне који имају епидемиолошки потенцијал и оне против којих нема вакцина.

ДУГО РАЗДОБЉЕ ИНКУБАЦИЈЕ

Вирус нипах је међу првих 10, а с обзиром на број епидемија које се већ догађају у Азији, вероватно ту није крај. Постоји више разлога због којих је нипах тако злокобан. Дуго раздобље инкубације (у једном случају наводно и до 45 дана) значи да заражени домаћин може ширити вирус несвестан своје болести. Вирус може заразити бројне животињске врсте, што може побољшати његово ширење. Зараза је могућа директиним контактом или конзумацијом контаминиране хране. Носилац вируса нипах може осећати респираторне симптоме, кашаљ, болове у грлу, умор, као и упалу мозга која може да доведе до смрти. Може се рећи да је то болест чије ширење СЗО свакако жели да спречи.

УГРОЖЕНИ ТУРИСТИ

Најчешћа места где је човек у додиру с воћним слепим мишевима су пијаце где на дрвећу виси на хиљаде ових животиња који врше нужду и мокре на све што се креће испод њих. Кад се помније погледа, надстрешнице штандова прекривене су изметом шишмиша. “Људи и пси луталице свакодневно се крећу испод штандова изложених мокраћи шишмиша”, каже Веасна Дуонг, шефица одељења за вирусе у научно-истраживачкој лабораторији Института Пастер у Пном Пену. “Посматрали смо воћне слепе мишеве на туристичким локацијама као што је Ангкор Ват, где постоји велико станиште ових животиња”, објашњава Дуонг. Ангкор Ват годишње посети 2,6 милиона туриста, што је 2,6 милиона прилика да вирус нипах пређе са слепог миша на човека само на једној локацији.

НИПАХ ОДНЕО 153 ЖИВОТА

Од 2013. до 2016. године, Дуонг и њени сарадници водили су програм ГПС праћења како би боље упознали воћне слепе мишеве и вирус нипах како би упоредили активности камбоџанских слепих мишева са шишмишима у другим жаришним областима. Две од њих су Бангладеш и Индија. Обе земље имале су пробоје нипаха у прошлости, вероватно повезане с конзумацијом урминог сока. Ноћу би заражени слепи мишеви летели до плантажа урми и пили сок који стабла испуштају. Док су се частили, мокрили би у посуде за прикупљање сока. Несвесни онога што се догађало ноћу, мештани би сутра

дан носили сок до уличних продаваца, лизнули мало сока и заразили се. У Бангладешу од 2001. до 2011. године, откривено је 196 заражених особа од нипаха, од којих је 153 умрло.

 

 

 

 

 

 

 

Извор: Објектив.рс/ Srbijadanas.com