„На сетовима ми је било баш забавно. Све је за мене то било релативно ново у то време и сви ти људи су били старији од мене. Али, ја сам био стармали и прилично сам се осећао зрело, иако сам био врло неискусан што се тиче саме глуме. Сви су били јако добри мени, поготово покојни Гидра и Марко Тодоровић. Марија и Боба су ми били мајка и отац, а њихова пажња ми је јако пријала. Бату Живојиновића сам тада упознао на снимању, играо је доктора Недељковића. Он је био јако забаван, можда чак и најзабавнији“, рекао је Борис Миливојевић, који је у петом делу филмског серијала „Луде године – Жикина династија“ играо дечака Мишу.
Смрт глумице Риалде Кадрић, која се прославила улогом Марије у филмском серијалу “Луде године – Жикина династија” потресла је глумачку сцену. Риалдин одлазак тешко је пао и њеном млађем колеги Борису Миловојевићу, који је давне 1983. године играо њеног сина Мишу у петом делу поменутог серијала, под називом “Иди ми, дођи ми”. Миливојевићу је то била једна од првих већих улога, када је имао само 12 година, а своју мајку Марију из филма памти, како каже, као добру жену.
“Риалда, у ствари, није била много старија од мене. Млада је отишла, имала је само педесет и неку годину. Баш ми је било жао када сам чуо ту тужну вест. Нисам је нигде сретао после тог нашег снимања, нити се она бавила глумом да бих је срео негде у послу. Нисам је виђао ни на телевизији, ни у позоришту. Заиста ми је остала у лепом сећању, баш смо јако лепо сарађивали. Некако је била врло светла, добра и позитивна особа. Иако је нисам толико добро познавао, то што сам мислио о њој је све најбоље. Била ми је мајка у серијалу”, рекао је Борис.
Миливојевић истиче да је поносан што је као малишан играо са највећим глумачким именима попут Драгомира Бојанића Гидре, Милана Тодоровића, Бате Живијиновића и других великана.
“Улога у “Лудим годинама” ми је била међу првим. Тих година сам снимао доста на телевизији и имао сам мале улоге у филмовима. Био је неки филм “Маховина на асфалту” и нешто сам се и ту појавио, али све по мало. Био сам активан као клинац, па сам се појављивао и у телевизијским емисијама. Главни посао те деце је био и радио. Постојао је један програм, односно два, па се тек касније појавио и Трећи канал. Поносан сам на улогу малог дечака Мише у “Жикиној династији”. Не могу да се сетим да ли ми је улога Мише била прва, али сигурно је најзапаженија до тада. “Жикина династија” је ипак била баш гледана, а гледа се и данас. На сетовима ми је било баш забавно. Све је за мене то било релативно ново у то време. Али, ја сам био стармали и прилично сам се осећао зрело, иако сам био врло неискусан што се тиче саме глуме. Сви су били јако добри мени, поготово покојни Гидра и Марко Тодоровић. Марија и Боба су ми били мајка и отац, а њихова пажња ми је јако пријала. Бату Живојиновића сам тада упознао на снимању, играо је доктора Недељковића. Он је био јако забаван, можда чак и најзабавнији. Бобу, односно Владимира Петровића, такође нисам сретао као ни Риалду. Знам да је он био радијски новинар и није био глумац. Ма шта да кажем, немам никаквих лоших искустава. Поносан сам. Мишу сам играо у једном серијалу, а касније је та улога припала Николи Коју”, казао је Миливојевић.
Борис додаје да је у том периоду, почетком осамдесетих, играо и у филму “Камионџије”, а да је све велике глумце доживљавао као породицу.
“Имао сам један снимајући дан у једној епизоди. Упознао сам Павла Вујисића, Чкаљу… Те људе сам доживљавао према њиховим улогама. Међутим, кад тек кад их видиш у правом животу, односно на снимању и сету, упознаш какви су они заправо. То се често не слаже са оним како се представљају на филму или телевизији. То ми је било јако интересантно да видим све те, мени, познате људе. Они су ми практично као породица. Кад неког гледаш на ТВ-у свакодневно, он ти је постане као члан породице. Некако, кад те људе сретнеш на улици чудиш се што те не препознају, а на крају скапираш да си ти тај који је иза екрана и да глумци не могу да те знају”, рекао је Миливојевић.
Извор: Нова
