ДОДАТНИ пакет помоћи привреди биће дефинисан до Сретења, као што је председник Александар Вучић најавио, а тренутно се раде последње анализе како би се на прави начин усмерио новац, односно како би се помогло свима којима је то потребно.
Ово је у уторак рекао министар финансија Синиша Мали, истичући да су јавне финансије стабилне и да има довољно простора да се обезбеде средства за подршку привреди и грађанима.
Стручњаци оцењују да су нове мере веома значајне и неопходне, али да треба да буду селективније, односно да већу помоћ треба да добију сектори и предузећа који су најугроженији. Министар Мали наводи да разматрају више опција, како би подршку добили сви којима је потребна.
– Верујемо да ће то бити исплата половине минималне зараде, као и додатна помоћ за наше најстарије суграђане у току године, који су претходно од 1. јануара добили повећање пензија од 5,9 одсто – прецизирао је Мали. – Наставићемо да спроводимо и гарантне шеме, јер се то показало као одлична мера. То ћемо радити у сарадњи са Америчком развојном агенцијом, али и тако што смо продужили постојећу гаранту шему.
Он је подсетио да је у току прошле године на овај начин укупно 1,5 милијарди евра ушло у приватни сектор. То је, како је оценио, умногоме допринело да наша предузећа буду ликвидна.
Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж оценио је да Влада и председник Вучић још једном показују да имају разумевања, нарочито за оне секторе привреде који су најпогођенији кризом, а то су угоститељство, хотелијерство, туризам и путнички саобраћај:
– Нема дела привреде који није погођен кризом, а најављене мере су начин да привреда врло брзо покаже добре резултате уколико брзо буде успостављена контрола над епидемиолошком ситуацијом.
Он истиче да је директна подршка у минималцу нешто што омогућава да преживимо, поготово малим и средњим предузећима, и додаје да не треба заборавити инвестиције у инфраструктуру које помажу привреди да ради.
Бојан Станић, из ПКС, каже да је нови пакет насушна потреба и да ће бити значајан за привреду.
– Сматрамо да би мере требало да буду више усмерене ка делатностима које су претрпеле већу штету – објашњава Станић.
Коментаришући оцену председника Вучића да је најтеже питање мораторијум на порез, чему су се привредници надали, Станић каже да би то био удар на буџет:
– Уколико би било одлагања пореза и то се преносило на наредну годину, то би био додатни удар за буџет. У тој ситуацији имате и пораст дефицита и онда не можете да контролишете јавни дуг да буде испод 60 одсто БДП-а.
Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије, поздравља најављени пакет помоћи и каже да је то очекивано како би се избегло ново отпуштање запослених.
– У оквиру сектора који су најугроженији има разлике међу фирмама – каже Атанацковић. – Зато би помоћ требало да буде селективнија и да више средстава буде усмерено ка онима који су у тежој позицији.
Што се тиче помоћи усмереној ка грађанима, он истиче, да и она треба да буде усмерена ка онима којима је најпотребнија, а не ка свима, као што је било прошли пут.
Економиста Иван Николић оцењује да је најављена помоћ очекивана и да ће ублажити проблем имајући у виду да ризици од погоршања економске ситуације и стања у привреди не јењавају, већ се, ако се посматра Европа и окружење, додатно компликују. Он, такође, наглашава да би мере подршке требало да циљају најугроженије:
– Најугроженији су у сектору туризма, угоститељства и превозници, али имамо и још неке који су били изостављени претходним мерама, а међу њима су свакако сајамске активности у Београду и Новом Саду. Требало би направити озбиљну анализу ко је још погођен кризом.
СТАБИЛНЕ ФИНАНСИЈЕ
ОДГОВОРНО вођење јавних финансија и финансијска консолидација коју смо спровели претходних година, омогућили су нам да лане имамо један од најиздашнијих пакета помоћи, као и да наставимо да помажемо и у овој години – нагласио је министар Синиша Мали. – Укупан обим мера економске помоћи привреди и становништву прошле године износио је 704 милијарде динара, што је око шест милијарди евра, односно 12,7 одсто БДП-а. И поред тога, задржали смо јавни дуг испод нивоа који прописује Мастрихт, испод 60 процената БДП-а, а то је управо основа за нови пакет мера помоћи.
Извор: Новости.рс
