ЗАБРАЊИВАО је смејање пола сата пре представе у глумачком клубу. За време бомбардовања појавио се у униформи и рекао: „Ја сам ваш командант, ви сте моја војска. Ми смо у ратном стању, сада имате да слушате вашег команданта.“
Наша радна обавеза је била да чистимо позориште, да рибамо, реновирамо, кувамо кафе. То више није било позориште, поготово не дечје…
Овако описује део атмосфере у Малом позоришту „Душко Радовић“ глумица Александра Анђелковић, током две године управљања Мике Алексића кућом:
– Била сам вођа покрета да се смени Мика Алексић, тадашњи управник Малог позоришта „Душко Радовић“. Организовала сам потписивање петиције, окупљање колега око иницијативе да оде са тог места због јако лошег односа према запосленима.
Све то дешавало се у новембру 2000-те, када је са још дванаест колега (од двадесет чланова ансамбла) изашла пред новинаре и обелоданила да Алексића више не желе да виде на том месту.
– У то време четворо гумаца (Јелена Тинска, Рада Плећаш, Горан Баланчевић и Драгана Мркић) дало је отказ, а скоро пола технике напустило позориште због психичког малтретирања, вређања и катастрофалног односа према људима. Мени је, лично, претио. Смањио ми је плату 30 посто због непослушности, инсинуирао да он зна да је мој муж, наводно, послао неке људе да га бију. А то апсолутно није тачно, мој муж нема везе с њим, нити је учествовао у било чему. Ја сам му одговорила: „Знаш шта, ако треба неко да те бије ја ћу то лично да урадим, а не да шаљем батинаше на тебе. Ипак, тиме ми је ставио до знања да моју породицу, на неки начин, може да уништи…
ку и помоћ, информисала сам их шта се дешава у позоришту и на који начин се третирају људи. Онда сам написала писмо Граду, са колегама који су прихватили да учествују у томе. Имали смо потпуно разумевање, организован је и састанак. Али, кад је разрешен, Алексић је урадио још једну монструозну ствар да би се нам се осветио: његова жена Биљана Машић, (која је код нас хонорарно радила као глумица са неким својим студентима), тужила је позориште за неисплаћивање глумачких хонорара. А Алексић је те хонораре одобравао, лично. И није плаћао….
У наставку приче, Анђелковићева открива да је позориште изгубило спор. Рачун је био блокиран неколико месеци и за то време запослеи нису добијали плате.
– Трпели смо, дакле, све док се сав тај новац од тужбе није слио у њихове џепове. Били су јако моћни…
На питање ако су све то чињенице, како је могуће да се о томе није знало у широј јавности, нити су главни актери сносили последице, глумица „Радовића“ одговара:
– Могуће је. После тога што сам радила, нисам могла да добијем ни једну једину улогу на телевизији или филму! Била сам избрисана, на црној листи. То ме прати и до данашњих дана. Снимуцкала сам неке глупости, али нешто веће, боже сачувај! И сви његови пулени – глумци, редитељи, продуценти – знали су да кад се ја појавим на кастингу, нема ме, не постојим…
Извор: Новости.рс
