ЦЕО Балкан данас се опрашта од великог песника и музичара, Ђорђа Балашевића.
Панонском морнару је срце престало да куца у 68 години, због корона вируса.
Са свих страна бивше СФРЈ стижу поруке љубави и подршке за Ђолетову породицу, али и из иностранства. Након вести о Ђолетовом смрти огласио се велики број јавних личности како из Србије, тако и из региона.
Ово је учинио и Флоријан Бибер, поруком на Твитеру, уз песму „Не ломите ми багрење“:
RIP Đorđe Balaševićhttps://t.co/QlSslcl3Vy
— Florian Bieber (@fbieber) February 19, 2021
На ово је, на запрепашћење свих, одговорио Петрит Селими, бивши министар спољних послова самопроглашеног Косова, који је написао твит следеће садржине:
Well this specific song is part of vicious anti-Albanian nationalist propaganda launched by Belgrade powers to be, stupidly picked up by Balasevic in late 1980s, building momentum to annul Kosovo autonomy. Rest is history, including his belated subsequent opposition to Milosevic. https://t.co/GW8Kt3lf6F
— Petrit Selimi (@Petrit) February 19, 2021
– Ова песма је део опаке антиалбанске националистичке пропаганде коју су лансирали моћници из Београда, а глупаво ју је прихватио Балашевић крајем 80-тих, што је допринело поништавању аутономије Косова. Остатак је историја, укључујући и његово касније супротстављање Милошевићу.
Ево речи песме „Не ломите ми багрење“:
„Верујем, цењени суде
да добро познајеш људе
ви бар имате посла
јер ћуд је ћуд, а суд је суд.
Верујем, цењена главо
да си и учио право
да сваком судиш поштено
јер част је част, а власт је власт.
И све по закону
за то сам први
не би било ове крви
да је било све по закону.
Власт је власт, све је то поштено
ту су параграфи, па загреби
нек је исто и ђаволу и ђакону
па нек се зна.
Нек су ми газили њивом
мојом се сладили шљивом
увек је лопова било
јер ћук је ћук, а вук је вук.
Никада злотвора доста
суша ми уништи бостан
и лед се проспе пред жетву
ал лед је лед, а ред је ред
И прекардашило…
имо сам багремову шуму
тамо доле према друму
па сам чекао.
Ред је ред, полако комшије
не може само да се уђе
и да се руши туђе
лепо сам им рекао.
Не ломите ми багрење
без њих ће ме ветрови одувати
пустите их, моирају ми чувати
једну тајну златну као дукати.
Не ломите ми багрење
под њима сам је љубио
босоногу и одбеглу од сна.
Људи смо, цењени суде
па нека буде шта буде
жао ми је марама црних
ал плач је плач, а мач је мач.
Не питај шта би сад било
кад би се поново збило
не питај ме да ли се кајем
јер ред је ред, а јед је јед.
И све по закону
ту су параграфи
па заграби поштено
и за веру, и за неверу.
Ред је ред
све ја то поштујем
јер било би више убица
него птица што полећу ка северу.
Не ломите ми багрење,
без њих ће ме ветрови одувати
пустите их, морају ми чувати
једну тајну, златну као дукати.
Не ломите ми багрење
под њима сам је љубио…
О, зар морам да вам поновим
оканите се њих
јер ћу све да вас поломим!“
А ево шта је Балашевић својевремено рекао управо о овој песми:
– Пре много година у Љубљани је отказан један концерт јер је омладина Словеније ту песму тумачила као великосрпску, окренуту против Шиптара и бојкотовали су концерт. У моменту када се Војводина осећала угрожена по питању неке своје слободе, негде у време јогурт-револуције, било је довољно да кажем: „Децо, никад нисам био у Приштини, или у Пећи и не знам да ли тамо има багрења али сам долазећи данас из Новог Сада у Суботицу видео успут многа багрења“, и одмах је та песма постала аутономашка. Као уметник са поносом што би могла да се отпева и на шиптарском и да опет има одређену тежину. Нисам том песмом призивао на рат. У њој се не помињу ни Срби, ни Шиптари. Врло сам пазио на те ствари. У тренутку када је написана 1986. године, Срби су се селили са Косова и она је функционисала у том смислу, као српска песма. То је песма за све оне који покушавају да имају неки свој живот: своје мале празнике, недеље, породичне фотографије, ритуале, клинце, излете, а онда их неко отера, сруши им куће, запали мостове у име неких виших, девијантних циљева. Колико је багрења поломљено од тренутка настанка те песме? – говорио је својевремено Балашевић.
Извор: Новости
