Ригорозни закон о црногорском држављанству који, за разлику од многих земаља у окружењу и Европи, забрањује поседовање два пасоша, могао би ускоро да буде промењен.
То би онда значило да ће тамошњи житељи, ако испуњавају услове, моћи да узму и држављанство Србије, а овдашњи црногорско. Промене се, како је премијер Здравко Кривокапић раније говорио, неће односити на добијање права гласа.
Како „Блиц“ сазнаје, наредних дана биће формирана међуресорна комисија која ће радити на изменама постојећег закона о држављанству. Она треба да у што краћем року предложи законско решење за грађане који живе у Црној Гори. Према нашим сазнањима, до 23. фебруара око 600 грађана Црне Горе већ је поднело захтев за црногорским држављанством.
– То су грађани који живе, школовали су се и раде у Црној Гори, неки и цео живот, али су се примера ради родили у Србији. Њихови родитељи живе у Црној Гори, они плаћају порез држави Црној Гори, а до сада нису имали могућност да добију држављанство. Имамо нерешене случајеве да родитељи нису рођени у Црној Гори, али дете јесте и нико од њих нема црногорско држављанство иако живе овде годинама – кажу за „Блиц“ у Влади Црне Горе.
Садашња власт сматра да је постојећи закон ригорозан и дискриминаторски. Одредница која би такође требало да буде промењена је да црногорско држављанство може добити само оно лице које достави решење о испису из држављанства друге државе. Променом ове одредбе регулисаће се питање двојног држављанства, а оно се највише односи на грађане који су пореклом из Црне Горе, а имају српско држављанство. Како сазнајемо, о овом питању тек треба да се разговара уз поштовање суверенитета Црне Горе.
Најаву решења овог питања покренуо је премијер Црне Горе Здравко Кривокапић, напомињући да је велики посао пред Владом. Премијер је и раније говорио о проблему држављанства, наводећи да је оно право избора, али и како је додао, треба га разликовати од права на гласање.
– Хоћете ли имати двојно или тројно држављанство, то је право избора, али треба прихватити логику коју већина западних држава има, а то је да тамо где неко плаћа порез ту треба и да гласа – рекао је Кривокапић.
Уколико буде решено ово питање, то би значило да је после 12 година у Црној Гори грађанима дозвољено и то право. Наиме, од фебруара 2008, када је спорни закон усвојен, Црна Гора, за разлику од Србије, забрањује два пасоша.
Ова забрана, на којој је инсистирао режим ДПС под вођством Мила Ђукановића, правдан је као „заштита црногорског идентитета“, а део јавности сматрао је да је ДПС тиме брани власт. Тамошњи медији су упозоравали да се, у случају да се да зелено светло, ризикује „да се трећина становника Црне Горе писмено закуне на лојалност другој држави“ и да би, истовремено, „број оних који ће из Србије затражити њено држављанство могао вишеструко премашити домаћу чељад“. Такође, указивали су и да, у случају да забрана остане, постоји опасност да се значајан део становника Црне Горе одрекне њеног држављанства, док би Црногорци у Србији били принуђени да бирају између домовине и сталног места боравка.
Говорећи о овој теми, председник НВО „Грађанска алијанса“ из Подгорице Борис Раонић каже за „Блиц“ да досадашњи механизми нису били ефикасни, често су кршили људска права.
– Најава премијера је очекивана и изазвала је бурне реакције јавности, јер није доживљена из угла људских права, већ политике. Све младе државе се штите кроз рестриктивно стицање држављанства, али кроз наш рад имамо бројне примере људи који су од рођења у Црној Гори, а нису могли стећи држављанство, њих око 500 који су овде и више од две деценије, а сада су у ризику од апартридије (да остану без држављанства, прим. аут.) и слично. Све то значи да досадашњи механизми нису били ефикасни и често су кршили људска права. Ако гледамо из тог угла, промена праксе је ствар коју треба похвалити – истакао је Раонић за „Блиц“.
Он додаје да је овако крупно питање од наднационалног значаја и да би га требало решавати на нивоу региона, кроз механизме сарадње између држава.
Изузетак Џајић и Мерима Његомир
Медији су писали да је у међувремену и Драган Џајић добио црногорско држављанство, али и да, рецимо, Лиридон Кељменди, син незваничног балканског нарко-боса Насера Кељмендија – није остао без истог, али не због недостатка споразума о двојном држављанству, већ због тога што је утврђено да је његово уверење о држављанству фалсификовано.
Пракса је показала и да се признати уметници, научници, спортисти не морају одрећи држављанства које имају да би стекли црногорско, тај изузетак је примењен и на певачицу Мериму Његомир.
Кад код куће живиш као странац…
Ова тема била је велики камен спотицања у односу две земље. Најдрастичнији пример је дугогодишњи посланик и лидер Народне странке Предраг Поповић, којем је у марту 2011, у земљи у којој се родио и провео цели живот, одузето црногорско држављанство. Одузет му је пасош, возачка дозвола и лична карта. У Црној Гори је, потом, годинама боравио у статусу „странца са привременим пребивалиштем по основу спајања са породицом“, а држављанство му је коначно враћено у септембру 2016.
Извор: Блиц
