Србија

ПОТПУНИ ПРЕОКРЕТ! Припадници Беливукове групе понудили сарадњу тужилаштву! Ево шта следи!

Поједини припадници групе Вељка Беливука званог Веља Невоља, понудили су сарадњу Тужилаштву за организовани криминал на основу које би могли добити статус сведока сарадника. Међутим, за такав корак мора бити испуњено неколико услова.

Хапшењем Вељка Беливука и његове групе покренута је лавина, а јавност у Србији из дана у дан шокира све већи број бизарних и језивих информација које испливавају из истраге. Тако смо сазнали да је Беливук осумњичен да је заједно са припадницима своје групе зверски мучио, а потом и убијао особе које се месецима уназад воде као нестале.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Пронађени су различити докази, од биолошких трагова у викендицама широм Србије, преко оружја и дроге, великих количина новца, откривена је Беливукова веза са појединим припадници Министарства унутрашњих послова, а Танјуг је објавио и да су поједини Вељини људи понудили сарадњу Тужилаштву.

Откривање информација од стране особе из редова Вељиних екипа може бити круцијално за даљи поступак против ове организоване криминалне групе… Али, кренимо редом.

Ко и како може бити сведок сарадник?

– Оно што би могло да се очекује јесте да поједини припадници Вељине групе добију евентуално статус сведока сарадника. Овај институт може да се примени уколико се ради о тешким кривичним делима, тешко убиство, отмица, тешка дела против уставног уређења Србије, недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, неовлашћења производња, држање, ношење и промет опојних дрога и друго – објашњава за „Блиц“ Ненад Стефановић, председник Удружења судија и тужилаца Србије.

Како је објаснио, јавни тужилац, при свом избору оваквог сведока из редова припадника једне организоване групе, мора водити рачуна о два законом предвиђена услова.

То не сме бити лице у односу на које већ постоји основана сумња да је организатор групе и да је значај исказа баш тог сведока за откривање, доказивање или спречавање других дела исте групе претежнији од последица кривичног дела које је учинио – објашњава Стефановић.

Поступак је такав да ће јавни тужилац пре закључења споразума о сведочењу позвати окривљеног да у року који не може бити дужи од 30 дана, самостално и својеручно, што детаљније и потпуније, истинито опише све што зна о кривичном делу поводом ког се води поступак и о другим тешким кривичним делима.

– Споразум са окривљеним мора између осталог да садржи споразум о врсти и мери или распону казне или друге санкције која ће бити изречена, о ослобођању од казне или о обавези јавног тужиоца да одустане од кривичног гоњења окривљеног у случају давања исказа на главном претресу у кладу са обавезама да окривљени у потпуности признаје кривично дело, да ће дати исказ о свему што му је познато о кривичном делу и да ништа неће прећутати, да је упозорен на дужност да се не може позивати на погодности ослобођења од дужности сведочења и ослобођења од дужности одговарања на поједина питања – каже Стефановић за „Блиц“.

О таквом споразуму одличиваће судија за претходни поступак посебног одељења за организовани криминал Вишег суда у Београду.

Програм заштите

– Након тога се примењују одредбе Закона о програму заштите сведока сарадника који уређује услове и поступак за прижање заштите и помоћи учесницима у кривичном поступку и њима блиским лицима, конкретно сведоку сараднику који су услед давања исказа или обавештења значајних за доказивање у кривичном поступку изложени опасности по живот, здравље, физички интегритет, слободу или имовину… – објашњава Стефановић.

Програм заштите је скуп мера предвиђених законом које се, како каже Стефановић, примењују у циљу заштите заштићеног и њиховог блиског лица.

– Програм заштите може се спровести пре, у току и након правноснажног окончања кривичног поступка, према учеснику у кривичном поступку и блиским лицима. Програм заштите се спроводи ако су учесници у кривичном поступку и блиска лица услед давања исказа или обавештења значајних за доказивање у кривичном поступку изложена опасности по живот, здравље, физички интегритет, слободу или имовину, а без тог исказа или обавештења било би знатно отежано или немогуће доказивање у кривичним поступцима за кривична дела, против уставног уређења и безбедности, против човечности и других добара заштићених међународним правом или организованог криминала – каже Стефановић.

Државни органи и службена лица која обезбеђују и пружају заштиту учесника у кривичном поступку дужни су да спроводе поступак и поступају хитно.

– Подаци у вези са Програмом заштите су поверљиви и представљају службену тајну. Осим службених лица ове податке не могу саопштавати ни друга лица којима подаци постану доступни. Службено лице је дужно да друго лице обавести да ови подаци представљају тајну – каже Стефановић и додаје да одлуку о укључењу, продужењу, обустави и престанку Програма заштите доноси Комисија за спровођење Програма заштите.

– Комисија има три, једног члана Комисије именује из реда судија Врховног суда Србије председник Врховног суда Србије, другог члана именује из реда својих заменика Републички јавни тужилац, а руководилац Јединице за заштиту члан је Комисије по положају – закључује Стефановић.

Законом о програму заштите сведока уређено је и да програм заштите престаје у четири случаја: истеком времена на које је споразум закључен, смрћу заштићеног, изјавом заштићеног лица или законског заступника или стараоца да се одриче заштите и доношењем решења о обустави Програма заштите.

Такође, Закон објашњава и да се у оквиру Програма примењују мере физичка заштита личности и имовине, промена пребивалишта или премештање у другу заводску установу, прикривање идентитета и података о власништву и промена идентитета.

„У току спровођења Програма заштите може се применити једна или више мера с тим што се мера промене идентитета може применити само када се циљ Програма заштите не може остварити применом других мера“, наводи се.

По угледу на Багзија и Чумета

Први сведок сарадник у Србији био је Љубиша Буха Чуме, у просецу који се водио против „земунског клана за убиства, изнуде, отмице и друга тешка кривицна дела.

У том процесу статус сведока сарадника добили су и оптужени – Миладин Сувајџић и Дејан Милемнковић Багзи, који су за разлику од Бухе ушли у прогам заштите сведока.

 

 

 

 

 

 

Извор: Блиц.рс