Србија

СРБИЈА ДО ЛЕТА ДОБИЈА ЗАКОН О ИСТОПОЛНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА: Ево шта то значи

Први корак ка легализовању бракова припадника ЛГБТ заједнице направило је јуче Министарство за људска и мањинска права, објавивши полазне основе за израду нацрта закона о истополним заједницама. Јавна расправа трајаће до 20. фебруара, а најаве су да би закон требало да буде усвојен у Скупштини већ до лета.

Министарка за људска права и друштвени дијалог Гордана Чомић каже за „Блиц“ да би предлог закона требало да се нађе у Скупштини до краја пролећног заседања.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

– Предлог ће се наћи у СКупштини Србије до краја пролећног сазедања. У петак ће бити објављене полазне основе, на еУправи, по Закону о планском систему, и то је сам почетак процеса – најављује Чомић.

Закон о истополним заједницама био је један од највећих захтева на претходним парадама поноса у Србији. У нацрту који се нашао у јавности, истополна заједница се дефинише већ у члану 2.

– Истополна заједница је заједница породичног живота два пунолетна лица истог пола која је регистрована пред надлежним органом јавне власти у складу са одредбама овог закона. Изрази који се користе у овоме закону и прописима који се доносе на темељу њега, а који имају родно значење, без обзира на то јесу ли наведени у мушком или женском роду, обухватају без дискриминације лица женског и мушког пола – пише у том члану.

Како се склапа истополни брак

Пошто се у наредна три члана говори о начелу равноправности, као и о забрани сваког облика насиља и дискриминације, прелази се на начине склапања истополне заједнице која се, како стоји у члану шест, “заснива изјавом регистрованом код матичара вољом два лица истог пола којима се изражава пристанак за склапање истополне заједнице у циљу остваривања заједнице породичног живота”.

Оно што је новина у односу на склапање традиционалног брака јесте да чину закључења истополне заједнице поред матичара присуствује одборник локалне самоуправе кога скупштина одреди.

С друге стране, истополна заједница престаје под истоветним условима као традиционални брак, односно смрћу партнера, проглашењем несталог партнера умрлим, поништењем или раскидом. Раскид партнерства може тужбом суду захтевати један партнер или оба партнера споразумно.

Полазне основе нацрта закона дефинишу и она питања која су истополни партнери наводили као најважније разлоге за легализовање геј бракова, а то су: права партнера у случају лишења слободе и у току болничког лечења.

– Партнер истополне заједнице који је хоспитализован има исто право на посету свог партнера као и брачни супружник, у складу са законом који одређује услове хоспитализације – стоји у члану 26.

Имовина, пензије, наслеђивање

Уређено је и питање расподеле имовине, што је, такође, веома значајно за истополне партнере.

– Посебну имовину чини имовина коју је партнер стекао пре закључења истополне заједнице, као и имовина коју је стекао у току трајања заједнице, наслеђем, поклоном или другим облицима бестеретног стицања. Сваки партнер самостално управља и располаже посебном имовином ако се партнери нису другачије договорили – пише у члану 33.

С друге стране, заједничку имовину чини имовина коју су партнери стекли радом у току трајања истополне заједнице, као и приходи из те имовине. У заједничку имовину, како се наводи, улазе и приходи од посебне имовине који су остварени радом партнера, као и имовина стечена игром на срећу, осим ако је у ту игру један партнер улагао посебну имовину.

Према члану 36, права партнера истополне заједнице на заједничкој имовини у смислу овог закона уписују се у земљишне књиге непокретности и друге одговарајуће регистре имовине на име оба партнера као њихова заједничка имовина са неопредељеним деловима.

– Ако је у земљишне књиге и друге одговарајуће регистре уписан као власник заједничке имовине само један партнер, сматраће се као да је упис извршен на име оба партнера ако до уписа није дошло на основу писаног уговора закљученог између партнера – наводи се у члану 36.

Према нацрту, партнер истополне заједнице у праву наслеђивања изједначен је са брачним супружником. Такође, регулисано је и питање наслеђивања пензије.

– У случају смрти осигураника или корисника пензије под чланом његове породице осим лица утврђених прописима којима се уређује мировинско осигурање сматрају се и партнер истополне заједнице… – наводи се у нацрту закона.

Помоћник у Министарству за људска и мањинска права Борис Милићевић истиче за “Блиц” да је објављивање полазних основа доказ да, напокон, постоји политичка воља да се тај закон донесе.

– Доношењем овог закона решиће се најважнија питања за један велики број људи јер се овде не ради само о припадницима ЛГБТ заједнице већ и њиховим породицама, пријатељима, пословним партнерима. Ово је свакако добра полазна основа – наглашава Милићевић.

Процедура и политичка воља

Милићевић каже да сви заинтересовани могу да учествују у јавним консултацијама до 20. фебруара.

– Упоредо с тим, формира се радна група која ће након 20. фебруара израдити нацрт закона који ће потом проћи Владу, односно сва министарства. Влада ће израдити предлог закона и проследити га скупштини. Пре усвајања у скупштини предлог мора да прође и три скупштинска одбора: законодавни, за људска и мањинска права и евроинтеграције – објашњава Милићевић.

Како каже, читав процес неће трајати дуго.

– Идеја је да се закон о истополним заједницама донесе током пролећног заседања скупштине. То је рекла и премијерка Ана Брнабић. Ми као земља чланица Савета Европе имамо обавезу да донесемо тај закон, само што немамо никакав рок нити имамо било какве услове од ЕУ у вези са садржином тог закона – апострофира Милићевић.

Наш саговорник подсећа да су земље ЕУ на различите начине уредиле питање истополних заједница, од врло лабавих решења до изједначавања са браковима који се заснивају у цркви.

Извор: Блиц