Србија

ЦРВЕНИ, ЖУТИ ИЛИ ЗЕЛЕНИ ПАКЕТ МЕРА? Кризни штаб сутра сече, на столу су три опције

„Паре или живот“ – овом фразом вирусолог и микробиолог др Миланко Шеклер описао је тренутну ситуацију у борби са корона вирусом. То је и позиција у којој се већ недељама налази и наш Кризни штаб за борбу против вируса и перспектива по којој се доносе мере, а на столу су поново три коверте са различитим опцијама, од блажих ка тежим.

Након викенда током ког су на снази биле строже мере, најављено је да ће се размотрити резултати овог викенд закључавања и да ће Кризни штаб заседати у уторак, међутим, седница је одложена и биће одржана у петак.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Кризни штаб би још једном требало да детаљно размотри епидемиолошку ситуацију, а стање на терену не „мирише“ на добро. Поново имамо раст броја заражених, а ово најбоље илуструје чињеница да је последњих дана скоро трећина свих тестираних била позитивна на ковид-19. У уторак смо имали 4.576 новозаражених што је највећи број позитивно тестираних још од 18. децембра када смо у пику трећег таласа корона вируса.

Које опције су у игри

Коначна одлука Кризног штаба требало би да буде позната сутра, али како сада стоје ствариу оптицају три сета мера, од блажих ка тежим – црвена, жута и зелена. Кризни штаб ће поново морати да одбере једну „коверту“ са мерама, али и да дође до компромиса између медицинског дела који је за најстрожу варијанту и економско-политичког дела који заговара благе мере.

На столу ће несумњиво бити радно време кафића, продавница, али и евентуални даљи прелазак више ђака на онлајн, прелазак државних фирми на рад о куће, па чак и промена на границама где би се тражио ПЦР тест и за ове који долазе из шест земаља за које сада не треба (Албанија, Бугарска, Мађарска, Црна Гора, БиХ и Северна Македонија).

Ипак, по свему судећи, полицијски час и ванредно стање нису опција. Економско-политички део Кризног штаба је превагнуо у својим аргументима да би таква врста „закључавања“ Србију превише коштала.

То је објаснио и пренколико дана председник Србије Александар Вучић. Он је изјавио да би сваки дан закључавања државу кошао око 190 милиона долара, а по тој рачуници седам дана локдауна колико траже лекари било би око 1,35 милијарди.

Најстрожи сет мера илити симболично названа црвена коверта подразумевао би у овим условима најстрожу опцију и ону за коју агитује медицински део Кризног штаба већ данима.

Црвена опција

Црвена опција за коју се залажу лекари подразуева потпуно затварање свих радњи осим прехрамбених на седам до десет дана. Сви ђаци основних школа, уз већ “исељене” средњошколце, би прешли на онлајн наставу, а и сви запослени у државним фирмама би прешли на рад од куће ако је то могуће.

Зелена опција

Зелена опција за коју се залаже привреда и која је била у примени прошлог викенда подразумевала би затварање свих продавница, сем прехрамбене робе, али само за викенд. Средњошколци би наставили још једну недељу на онлајн настави, остали би ишли по досадашњем систему. Вероватно би се појачала и контрола по скијалиштима, али и по градовима у кафићима, ресторанима и ноћним клубовима.

Жута опција

Жута опција представља компромисно решење између ове две „сукобљене“ стране. Па тако ово средње решење предлаже викендом затварање свих радњи сем прехрамбених, осталим данима могу бити отворене до 14.00 или 17.00. Ђаци од петог до осмог разреда, уз већ “исељене” средњошколце, прешли би на онлајн наставу. А уз ово решење могуће је и укидање дозволе да се из шест околних земаља у Србију може ући без ПЦР теста.

Где смо сад: Србија близу црне зоне

Пратећи суву статистику, ближимо се бројки од 800 заражених на 100.000 грађана, а тиме и такозваној „црној корона зони“. Оно што такође забрињава јесте и чињеница да смо четврти у Европи по броју заражених и умрлих у односу на број становника. Оно што такође забрињава јесте и чињеница да смо тренутно четврти у Европи по броју заражених у односу на број становника, иза Чешке, Естоније и Црне Горе.

Нова локална жаришта се свакодневно смењују, а последње у низу јесту Врање, Нови Пазар, Панчево, расте и број хоспитализованих, а све смо ближи и бројки од 200 најтежих пацијената који су на репиратору.

То повлачи и да се капацитети ковид болница већ полако попуњавају, а лекари су никад гласнији.

Једна од основних порука струке јесте да се оваквом епидемиолошком сликом угрожава и успорава вакцинација која је у овом тренутку есенцијално оружје за борбу против ковида.

– Вакцина је брана у коју морамо да верујемо. Ако не будемо наставили да спроводимо епидемиолошке мере, биће нам угрожена и вакцинација. Људи ће се разболевати, а када су у акутној фази болести, они тада не могу да приме вакцину – рекао је инфектолог и члан Кризног штаба проф. др Мијомир Пелемиш и подсетио да морају да се поштују мере јер та прва доза не значи ништа.

До сада су 625.707 особа примиле обе дозе вакацине, а укупно је дато више од 1.750.000 доза цепива против ковида. Дневно у просеку се вакцинише између 10.000 и 15.000 грађана Србије и засад је у светском врху по броју раздељених доза цепива.

Ипак да вакцина сама није „чаробни штапић“ нагласио је и вирусолог и микробиолог др Миланко Шеклер. Осим вакцине, паралелно у борби са корона вирусом, потребне су нам и мере.

– Прво вакцинација није чаробни штапић, који ће све да реши, али је процес вакцинације пораз у борби против вируса, ви прихватате да ћете се борити са вирусом, гуша за гушу у дужем периоду, јер известан проценат вакцинисаних може да се инфицира и ту се одржава у малој количини. Вирус може да повремено пређе, сваки хиљадити, није сваки, кад је неко инфициран он може да зарази сваког ко није вакцинисан, а сви су осетљиви – каже Шеклер.

Лекари пред пуцањем

Говорећи о томе шта може да успори вирус и шта је решење, каже да ако не пукне систем пући ће здравствени радници. Указао је да му лекари кажу када их пита како су, да сваких десет дана бришу поруке умрлих пацијената и плачу.

– Нисам навикао да сваке недеље губим пацијенте у овом броју, тако ми кажу. Трансмисија вируса је огромна. Ако детету кажеш – не држи ноге на столу, а ти држиш и удариш га, мислиће да га кињиш, зато мораш пример да дајеш како да се понашаш. Свака јавна личност треба то да ради – рекао је он.

Шеклер је испричао и да лекарима не треба новац ни плата већ да се „прекине овај циркус“.

– Неки од лекара са којима сам разговарао су ми рекли – не треба нам новац, не треба нам повећање плата, али да се затвори све и прекине овај циркус, јер не може да се издржи. Ја као ветеринар ово причам и врло ми је непријатно и зато сам дошао да кажем шта људе сврби, јутрос сам имао притисак од новинара. Мора неко нешто да уради, мора да се све заустави, нису само угоститељи проблем, конобари и пријатељи који држе локале кажу издржаћемо и ово, нису то људи који не разумеју – закључио је Шеклер.

Потребно бар 7 дана

Да је потребно спровести на дужи период мере какве смо имали за викенд када практично није радило ништа осим прехрамбених продавница, апотека и бензинских пумпи, рекао је и епидемиолог др Предраг Кон.

– Медицински део Кризног штаба сматра да је минимум потребно 7 дана оваквог понашања као што је било током викенда. Јасно је да се то тако једноставно не може добити због политички-привредног дела, оног дела који размишља о тим последицама спречавања контаката – рекао је он.

Са овим је сагласан и проф. др Радмило Јанковић, заменик директора УКЦ Ниш и директор Клинике за анестезију и интензивну терапију КЦ Ниш.

– Вирус неће нестати! Мере којима се прекидају контакти и ланац заражавања треба донети под хитно – јуче! – каже проф. др Радмило Јанковић.

Он је навео да је једини исправан начин да изађемо из овога је да смањимо или потпуно прекинемо могућност да се вирус шири у популацији.

– Не мора да буде полицијски час, али на улици не сме бити група већа од 3-4 људи, никаквог окупљања у затвореном, осим оно што мора, као што је да се иде у продавнице. И немамо алтернативну осим да наставимо с имунизацијом – казао је он и додао да:

– Свако ко из било ког разлога одбија вакцинацију мора да буде свестан да ће пре или касније доћи у контакт с вирусом и оболети, а какву ће клиничку слику развити и да ли ће бити тешка форма, то не могу да знам.

Извор: Блиц