loading...
Србија

ДР ЛАЂЕВИЋ: Ко неће да се вакцинише, а зарази се, нека сам плаћа лечење

Ко неће да се вакцинише, треба сам да сноси трошкове лечења ако се разболи од коронавируса. Само један дан лечења у интензивној нези кошта најмање 1.000 евра, без руку како се то каже у народу, то јест не рачунајући плате и прековремени рад лекара и сестара, каже у интервјуу за Курир анестезиолог проф. др Небојша Лађевић, директор Центра за анестезиологију и реаниматологију УКС Србије и координатор анестезиолога у ковид систему.

Много је антивакцинаша, али свако има право избора и право како да се лечи.

– Ми смо све понудили да будете здрави и да се превентивно заштитите, и ви то не желите. У реду, имам решење. Ако вам неко нуди да се бесплатно вакцинишете, у ситуацији која је епидемиолошки лоша и када постоји могућност да својим понашањем угрозите и свој и туђи живот, и ви то нећете, онда ако се заразите, сами сносите трошкове лечења. Захваљући нашем систему здравства, и не размишљамо колико шта кошта, народ зна да добија бесплатно лечење. И можда су људи и зато опуштени, мисле: И тако ћу да добијем све бесплатно од државе и бесплатно ће и да ме лечи. И терају по своме. А то много кошта, као што много кошта и кад се затворе радње, јер доста људи нема приходе. Што пре се широко спроведе вакцинација, то ће се и економија брже опоравити.

Јесте ли за затварање?

– Волео бих да народ схвати да имамо велику шансу да дођемо у добру ситуацију уколико сви поштујемо мере и ако бисмо наставили овако добро с вакцинацијом. Никакво затварање нам не би требало. Али морамо да прекинемо овај изузетно брзи ток ширења вируса и зато ће бити потребне мало оштрије мере, после којих се не сме опуштати. Потом је решење једноставна мера – сви морају да носе маске, и у затвореном и на отвореном, а не овде може, овде не мора, па овај не разуме… Сви маске свуда и сви на вакцинацију у што краћем временском року.

Да ли је опција да се с ковид журки иде у ковид болнице на друштвено корисни рад?

– То је једна од опција уколико је то у складу са законом, етички дозвољено и не угрожава права оних који сносе казну. Посла увек има. Баш смо јуче сами доносили боце с кисеоником у црвену зону. Више од годину дана здравствени радници немају право на приватни живот, не можемо ни да одсуствујемо. Ми нисмо искористили ни своје годишње одморе из 2019, а да не говоримо о 2020. години. По пет дана су људи добијали за целу годину. И здравствени радници морају бити кивни на ове који су узрок томе да с неког места дође 100 или 200 заражених. Не би било лоше да ти људи дођу у ковид болницу и виде да корона постоји и да неко и умире од ње. Морају мислити и на оне који су болесни а немају корону и треба да се лече.

Колико има пацијената вакцинисаних с обе дозе а заражених?

– Најпре треба знати да се они нису заразили од примљене вакцине, јер да јесу, они би се одмах разболели по добијању исте. Стално упозоравамо људе да је и после друге дозе потребно две-три недеље да се развије знатна количина антитела која ће штитити организам. Мада, сви смо се опустили кад смо примили прву дозу, почели лежерније да се понашамо, укључујући и нас лекаре. Некако се човек осети сигурније, па се опусти.

Хоћете да кажете да има и лекара који су се заразили после вакцинације?

– Свакако да има, знам неке колеге. Искрено, и мени је било ментално лакше кад сам добио прву дозу, али опет носим маску и дан-данас. То се десило и у многим земљама, па и у Израелу. Али колеге које су примиле вакцину у јануару и потом биле позитивне имале су врло благу клиничку слику. Много је јача клиничка слика код оних који су се заразили између две дозе. Вакцине штите да не дође, пре свега, до смртног исхода и до тешке клиничке слике, али нико не гарантује да ће вакцина сигурно да заштити да не будете заражени, али се очекују благи симптоми.

После ковида Доста компликација Које су најчешће компликације после короне? – Посла има за све специјалности. То су хронични проблем на срцу, срчаном мишићу. Остају оштећења плућа, разне фиброзе, па се јављају и проблеми на периферним нервима, а ту долазе и психичке последице.

Даје ли ипак британски сој, који сад доминира код нас, тежу клиничку слику?

– Иста је клиничка слика, исти проблеми – с плућима и коагулацијом, као и од самог почетка. Заговорник сам тога да ковид 19 има тачно у дане развој клиничке слике. И наше лечење има тајминг кад шта треба применити. Национални протокол лечења говори да у првим данима болести, осим пре свега антипиретика и антибиотика, нису потребни антибиотици широког спектра, него само они који спречавају суперинфекцију. могу се применити и антивирусни лекови. Када прођу ти први дани болести, нема више потребе за антивирусним лековима јер се коронавирус већ умножио у нашем организму. И тада, негде између осмог и десетог дана, долазимо у фазу болести када пратимо каква је и колико развијена упала плућа и какви су лабораторијски параметри. Укрштамо лабораторију са рендгенским налазом и са сатурацијом кисеоника код пацијента. Ту су критични дани, које можда неки пацијенти и пропусте јер су код куће. И ту треба да спречимо развој цитокинске олује – хиперимуног одговора организма, који око десетог дана болести може знатно да погорша слику. Тек тада, по протоколу, треба увести кортикостероидну терапију. Уколико кортикостероиде уведете првога дана, додатно ослабите имунитет самог организма и онда се вирус брже умножава. Значи, тачно пратимо пацијента од првог дана и знамо шта када треба дати и доста смо добри у томе јер пратимо наш изузетно добро направљен национални протокол лечења пацијената са корона инфекцијом.

Анестезиолога никад доста Обуке за респираторе

Анестезиолога је увек мало.

Како се борите?

– И да је дупло више анестезиолога, не би нас било довољно за овакву пандемију. И дан-данас радимо обуке и за младе интернисте, пулмологе, који долазе на одељења анестезије да уче интубацију, механичку вентилацију. Имамо тзв. шоу рум (показну собу), донели смо респираторе, инфузионе пуме и одржали више семинара унутар КЦС. Морам да похвалим лекаре које смо преко конкурса примили у Батајницу, а који раде у јединици интензивног лечења. Ту је 65 младих доктора који су практично после завршеног факултета и стажа ушли у тај посао. И највећи број њих сада зна и како да сетује апарат за механичку вентилацију, да убоде артеријску линију, извади гасне анализе… Дивни млади лекари.

Извор: Курир.рс/Јелена С. Спасић