Србија

ХАРАЧ! Да ли ћемо опорезивање бунара, шупа, базена плаћати ретроактивно пет година уназад?

Од ове године порезници бунаре, шупе, котларнице, базене и друге помоћне објекте у двориштима грађана третирају као – гараже, чију просечну тржишну вредност узимају за обрачун основице пореза на имовину.

Измена закона ступила је на снагу 1. јануара, а грађани су имали рок да до 31. истог месеца пријаве локалним пореским администрацијама помоћне објекте на својим окућницама. У локалним пореским администрацијама наводе да ће пореска решења „по службеној дужности“ писати и онима који нису поднели пореску пријаву, а у појединима наговештавају да порез може бити утврђен и за претходне године, у складу са законским роковима застаре, што би значило и за – пет протеклих година.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Шта знамо о плаћању пореза на имовину на помоћне објекте?

Прво, знамо да је оно у надлежности општина и градова. Друго – да се овај порез не плаћа на пољопривредне објекте попут свињаца, кокошињаца, амбара, пушница, објеката за смештај трактора и свега онога што служи за пољопривредну производњу. А, да се плаћа на бунаре, базене, шупе, котларнице, цистерне и друге помоћне објекте.

Треће, познато је да се од ове године основица за њихово опорезивање рачуна на основу просечних тржишних цена гаража у истој зони.

Четвртно, грађани који су до сада плаћали порез на имовину на пријављене помоћне објекте – а основица им се до ове године рачунала као за стамбени простор – сада ће плаћати мањи намет, јер се квадрат гаражног простора продаје јефтиније од квадрата стана или куће.

Они који до сада нису плаћали

Разлог зашто велики број грађана до сада није плаћао намет на помоћне објекте је што о њима није постојала евиденција. Након спроведеног пописа ових објеката на локалу и њихове легализације, општине имају податке, што је сада доступно и порезницима.

Оно што је и даље непознаница, када је реч о плаћању пореза на имовину за помоћне објекте – за оне који ће то први пут чинити ове године је – за који период ће се плаћати и да ли им следује нека казна или затезна камата ако нису послали пореску пријаву до 31. јануара 2021.

Шта кажу на локалу?

Портал Н1 је одговоре затражио од четири локалне пореске администрације – у Новом Саду, Београду, Нишу и Крагујевцу.

Оно у чему су све сагласне је да неће бити никаквих затезних камата за претходни период, али да ће се оне зарачунавати уколико грађани не плате у року од 15 дана по пријему решења.

Нови Сад

„За пореске обвезнике који нису до 31. јануара 2021. године поднели пореске пријаве за помоћне објекте, Градска пореска управа ће на основу података прибављених од других органа вршити задуживање по службеној дужности, док ће се камата на утврђено задужење обрачунавати тек након истека рока од 15 дана од дана уручења решења, што значи да грађани Новог Сада неће бити оштећени, осим уколико своју обавезу не измире у року назначеном у решењу“, речено је порталу Н1 у Градској пореској управи Града Новог Сада.

Ниш

У Секретаријату за локалну пореску администрацију Града Ниша истичу да грађани који нису поднели пореске пријаве треба да их „поднесу без одлагања“.

„Грађани који већ имају поднете пореске пријаве за помоћне објекте, а који су према одредбама закона који је био на снази до 31. децембра 2020. године развставани у неку другу групу непокретности (кућа итд) треба да поднесу измењену пријаву и да нагласе да је објекат који је до сада био опорезиван, односно разврстан у неку другу групу у ствари – помоћни објекат. Једноставно, уколико сте имали у дворишту неку шупу, а до сада се опорезивала по цени куће за становање и на решењу је била приказана као кућа, сада треба да поднесете измењену пријаву и да нагласите да је у питању помоћни објекат и да вам се изврши промена“, појаснили су у нишкој пореској администрацији.

Крагујевац

У Градској управи за јавне приходе Крагујевац, уз подсећање да је пореску пријаву требало да поднесу грађани чије се непокретности сада разврставају у другачију групу у односу на ону у којој су биле за сврху утврђивања пореза на имовину за 2020. годину („ако о томе нису садржани подаци у поднетој пореској пријави или у подацима о врсти непокретности које јавни бележник доставља надлежном органу јединице локалне самоуправе“), подсећају и на обавезе грађана који своју имовину до сада нису пријављивали пореској администрацији.

„Порески обвезници су дужни да поднесу пореске пријаве и за све непокретности за које им није утврђена пореска обавеза. Порески обвезник је у обавези да поднесе пореску пријаву на прописаном обрасцу за сву имовину којом располаже, а која није обухваћена пореским решењима“, навели су за портал Н1 у крагујевачкој Управи за јавне приходе.

По поднетим пореским пријавама, како се наводи, грађани ће добити пореска решења.

„Грађани неће имати затезну камату уколико на време исплате пореску обавезу која ће им бити утврђена решењем“, истичу у овој управи.

Београд

Објашњење Секретаријата за јавне приходе Града Београда, по питању грађана који су већ плаћали порез на помоћне објекте такође се односи на пореске обвезнике за непокретности које сада треба да се разврстају у другачију групу у односу на досадашњу.

Тамо где пореска пријава не постоји – пореска администрација ће порез утврдити на основу расположиве документације.

„За све непокретности које порески обвезник није поднео пореску пријаву што је био у обавези да учини у складу са законом, а за које је настала пореска обавеза (што укључује и помоћне објекте из легализације), врши се увтрђивање пореза на имовину у складу са Законом о порезима на имовину, а на основу свих расположивих података и документације којом располаже надлежна локална пореска администрација“, наводе за портал Н1 у београдском Секретаријату за јавне приходе.

У овој градској администрацији указују да се „утрвђивање пореза може извршити у складу са роковима застарелости прописаним Законом о пореском поступку и пореској администрацији“.

Иако у одговору нису навели о ком периоду је реч, из поменутог закона (члан 114) произилази да је реч о укупно – пет година.

„Решења о утврђивању пореза на имовину физичким лицима доспевају у року од 15 дана од дана достављања – без обзира да ли је порез утврђен за текућу или раније године. А, камата за неплаћене обавезе се обрачунава након дана доспећа“, објашњавају у секретаријату.

Како произилази из одговора секретаријата, грађани који не поднесу пореску пријаву могу да добију – прекршајну пријаву.

„Законом о пореском поступку и пореској администрацији прописана је прекршајна одговорност за неподношење пореске пријаве, у случајевима када је законом прописана обавеза подношења пореске пријаве“, истичу у Секретаријату за јавне приходе Града Београда.

Извор: Н1