ПРОФЕСОР др. Петар Кочовић каже да а смо још увек у трећем таласу, те да бисмо ове дане могли назвати другом грбом.
Прва грба је, каже, била пик, управо крајем прошлогодишњих новембарских дана и првих децембарских, а у овом новом порасту броја заражених, скок неће бити тако изражен.
– Ова грба у трећем таласу неће бити снажна као прва грба у периоду новембар – децембар, када смо имали 7.999 у једном дану. Ово неће бити тако страшно, већ је почело да јењава. Назовимо ово другом грбом трећег таласа, јер није пик. Пик је био са тих 7.999 – казао нам је додајући да се пораст броја заражених бележи већ од 29. јануара ове године, те да наведеном јењавању „треба дати неколико дана“.
Према његовим прогнозама, пад броја заражених могао би се очекивати већ од петка или понедељка наредне недеље.
Када ће крај трећег таласа?
Кочовић каже и да тренутно не може предвидети крај трећег таласа.
– Имао сам 22. фебруар, па 15. март, сада немам датум, али ће трећи талас да траје можда и до краја априла. Требало је да буде готов или да за неки дан буде готов, али продужиће се – казао је.
Како је објаснио ово повећање броја заражених не може се назвати уласком у четврти талас, јер из претходног нисмо изашли. Требало би да се број оболелих спусти на седамдесет да бисмо могли да прогласимо крај трећег таласа, што се у Србији није догодило.
– Прво бисмо морали да спаднемо неколико дана на једног зараженог на 100.000 становника, односно на око 70 заражених, према броју становника од седам милиона. У четврти талас ући ће Кина – рекао нам је наводећи да ће се то дести око 4, 5. марта.
Казао нам је да се према дефиницији, епидемија код њих није завршила – иако се већ у марту прошле године писало о томе како немају локално пренесених случајева заразе, само увезене – јер нису имали узастопних 28 дана без иједног зараженог. Томе је најближи био Нови Зеланд са 14, 15 дана са по 0 заражених, али је низ повремено прекидан новим оболелима. Кочовић наводи и да у свету постоји 30-ак острвских држава између Азије и Аустралије, попут Полинезије, Микронезије, које све ово време немају ниједног зараженог.
Када ће крај епидемије?
У вези са враћањем живота у типичније, уобичајеније токове већ се изјашњавао. И даље стоји при оцени да ће олакшање донети крај августа или почетак септембра.
– И нама треба да буде 28 дана по 0 заражених за крај епидемије. Неће то бити скоро, али ће бити мало заражених да можемо да се вратимо у нормалу, то је тај крај августа, почетак септембра – казао је.
До тог датума дошли су комбиновањем утицаја вакцине и броја оних који су прележали корону. Служили су се примером Гибралтара и Израела који су недавно вакцинисали своје становништво, са око 40 одсто ревакцинисаних.
– Ми смо то рачунали једном другом методом, и даље нам се тај датум не помера – крај августа, почетак септембра. Гибралтар је завршио вакцинацију 100 одсто, а Израел је дошао на 92 одсто вакцинације плус ови заражени, којих има близу осам одсто. Види се код обе државе, а имали су веома много заражених, да утицај вакцине постоји. Међутим, они су обавили мисију пре пар дана, Гибралтар прошле недеље у понедељак, а Израел у четвртак, и полако им пада број заражених. Треба сачекати још мало – рекао је наводећи на ова два примера да су биле коришћене Фајзерове вакцине код којих је ревакцинација предвиђена на 21 дан, те да је за Астра Зенеку потребно да прође 12 недеља до ревакцинације, због чега Велика Британија нема ни један одсто ревакцинисаних.
Како каже, Британија је вакцинисала трећину становника, али превасходно Астра Зенекином вакцином, а малим делом Фајзеровом.
Статистичари: У Србији је 20 одсто имунизованих
У Србији је ситуација нешто другачија. Комбиновани утицај вакцинације и оних који су прележали ковид је 20 одсто.
– То је врло мало да бисмо могли да тврдимо да тај спој утиче на смањење заразе. Значи 80 одсто је оних који се нису вакцинисали и који могу да се заразе – казао је додајући да је реч о јавно доступним бројкама: око 460 хиљада регистрованих случајева уз број преминулих од 4.459 особа и око 1,46 милиона вакцинисаних.
Наводи да је због поузданости ПЦР теста од 56 одсто међу статистичарима направљен договор да се за прорачуне користи евидентирани број заражених.
– Питање је да треба да додамо 60 одсто или да одузмемо 60 одсто заражених и онда су се сви који раде статистику сложили да се води рачуна само о евидентираном броју заражених. Друга ствар, када говоримо о броју тестираних, постоје рецимо спортисти, фудбалери, кошаркаши, који су се тестирали 35 до 40 пута до сада, они сви улазе у број тестираних – коментарисао је.
Казао је и да се у Србији вакцинише темпом од 0,2 одсто популације по дану.
– Очекујемо кад пређе 50 одсто да ће утицај почети да пада, а то би требало да буде по овом темпу за од 70 до 90 дана, да кажемо за око три месеца. Почеће да расте број вакцинисаних, а број оних који могу да се заразе ће падати.
Извор: Телеграф.рс
